Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

451

V. бапсИзег^ег 1 ), али његови мекушци из дадматинског слатководног дапорца, не бележе велики напредак ни према Најмајеровој расправи, јер је описано и насликано само осам и то већ познатих врста. За две је само другчији генерични распоред. У својим ГовзПе В1ппе 111110 11ибкеп... проФ. Брусина описао је нових двадесет врста, међу којима је утврдио и један нови род (В1аИоа), навео неколико других снеција које за онај пар није могао идентификовати са већ познатим нити стално детерминисти, и изједначио две врсте биссгпеа. Овај Б р у с ин и н врло значајан посао за далматинску Фауну меланоисидних лапораца чистоје падеонтолошког карактера. Иосле њега нпже се читава серија радова од истога писца 2 ). Сви су они такође палеонтолошког садржаја. Међу њима се особито истичу Огу§осегаз, е1пе иеие Оа1Д ип§ е1с, где је опи^ сан нови, веома интересан род гастропода, који је доцније нађен и у понтиским слојевима; Кег 11о (1 опIа I) а 1111 аИе п 8 ип <1 81 ат оп 1 е 11 з — посао полемичког садржаја, али врло важан не само што нотире једну забуну, коју је у литературу унео Воиг§и1дпа1; о наласку вивипара у меланопсидним лапорцима 3 ), којих тамо мема, већ и с тога што се овде први пут цитира потпун списак меланопсидних мекушаца и описују неке нове врсте. А најзначајнија је Грађа за малакол. Фауну, јер су ту не само нацртане многе далматинске врсте, већ изложен и најпотпунији списак тамошњих облика. И ако сви ови радови иосе строго палеонтолошки карактер за данашњи мој смер од врло великог су значаја; јер је аутор, врло брижљивом студијом облика, дошао до са свим другчијег резултата од својега претходника, а на име: идетичних врета нема са врстама из конгериских слојева. То се најлепше види из целокупне листе далматинских Фосила, коју овде прилажем. До сад је нађено 75 облика. 4 )

!) В-г. РгЈДоНп 8ап<11)ег§ег. 1>1е Баис! ши1 Упвз^уазвегсопсћуПеп с1ег Уог\уеН. ЛУхебћаДеп 1874 р. 669 — 676.

2) — — Огас1ја га пео^епзки та1ако1омки &иии Оа1шаИе, НгУаШке Г 81аУопце иг иеке \тз4е гг Возпе. Негге^оуше 1 Згћхје. 8а 21 ЈаћНсот. 2а^ге1) 1897. (као иосебно издање југо-словенске академије). 8. Вгиб1па. НеасгЈрИоп (1' езресев поиуеПеа. рготепап* (1ез 4еггашз 1егИаи-е8 (1е Са1та.1;1е (Јоигпа1 <1е бопсћ. Уо1. XXIV) Раг18 1876. — — МоПизсогит ЈовзШит зрегаез поуае е! етепс1а1ае т 1е11иге ЈегИапа Ба1та4Јае, СгоаНае е1 81аУоп1ае 1пуеп4ае (Јоиг. (1. Сопсћ. \'о1 XXIV) Рапз 1878. — — Огу^осегав ете пеие Оа84егоро<1еп§аШт^ <1ег Л1е1апор81(1еп-Мег»е1 На1шаИепз. Мк. 1 Та1'е1 (ВеИга^е гиг Ра1аепо1о1. 08(егге1сћ-1Јц|?аг11« ип(1 (1е8 Ог1еп48 II Вс1.) Л\Чеп 1882. — — БЈе Н"еп1о(1оп1а Оа1таНеи8 ип(1 81ауошеп8 пећз!: а11ег1е1 таНкоЈоЈЈбсћеп Вешегкип§еп. ЛШ. 1 Та1'е1 (Јаћгћисћег (1ег ПеиЈбсћеп Л1а1ако20о1о&1зсћеп Ое8е1зсћа1Ч XI Јаћг^.) Ггапк1иг( ат МаЈп 1884. 3 ) Ј. К. Воиг§1§па4 БеМгез Ма1асо1оЈ*ш ()ие8 а М. М. Вгивта е! КоћеИ <1е ТгашТоП. Рапз 1882.

*) Толу:

НеИх ЗсМоззепана Вгиз.