Prosvetni glasnik

482

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

матерњи језик и литература, страии језици, историја, математика и т. д. Ова је појава оишта; свуда је она повукла за собом иретрианоет програма и смањивање „гдавиих" студија. Мадо по мадо ирограми су постади енцикдопедиски. Родитељи и декари жаде се на претераност, а ученици који је ие осећају усвојиди су да ништа не науче како треба. — Ностоји у томе извесна тешкоћа. коју су покушавали да реше на разне начине. Нрво цео свет признаје да је сада резудтат грчко-датинских студија сдаб: готово сви ученици не знају ништа грчког, сдаби су из датинског, а што је најгоре непријемљиви су за васпитну врдину хуманизма. Мишљења се раздикују само у једноме. Једни веде да су за то криве новине и скученост традиционадних идеја: скучити класичне студије значи изјадовити их, јер не могу бити изведене до оне тачке одакде могу донети пдода. Други се сећају да се од Еразма хуманисте жаде на опадање хуманизма и веде да је то вековна неплодност. — Једни веде да је опадање „опште и неоспорно" „његово је банкротство диквидирано". Други „не виде ведике промене". Најзад има их који су видели „побољшање и напредак" и по њима класична настава „далеко је од банкротства" • При погледу на опадање које је извесно — ма какви да су узроци и датум — људи се различно понашају. Оддични духови предлажу ју 7 начке лекове: повратити класичну наставу на рачун остале. Умерени траже блажа рсшења. Скептици се извлаче говорећи: „У средњој школи ништа се не научи, то је извесно, али опет није згорег, кад је некп као што вели арапска посдовица — лутао под палмама." ЈмсћеИег пред парламентарном комисијом изразио је одлучно мишљење непомирљивих хуманиста: „Ви питате да ли класична настава треба да буде проширена иди сужена. По моме мишљењу треба је увести". Многи иријатељи ове наставе мисле да је данас од кдасичних студија остао само спољњи изглед без живота и плода. Норвешки парламенат извукао је отуда други закључак. Законом од 1896. учење грчколатинског укинуто је у свима јавним школама у Норвешкој. То је смео покушај и оглед, који чини на себи самом тај храбри народић — тако високо културан, на врхунцу своје литерарне, уметничке и научне славе за поуку ведиких друштава европских. Мзмеђу ове две крајње границе има више комбинација. Сан немачких Филолога био је да се кдасичној настави остави почасно место или да јој се поправе методе. Ади ово подмлађивање, које даваше најбоље наде, остало је без успеха у Француској са реФормом од 1880. као у Немачкој за време Хумбодда. Треба много такта, и то финог такта. па да се деци преда оно чега има доиста окрепљавајућег и вишег у фидолошкој настави; место тога проФесори су, на против, развиди ужасан недантизам. Вирхов имађаше обичај да каже пре 1892.: „Здоупотреба