Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

483

траматике у немачкој гимназији скренула је класичну наставу са њезИног правог пута". Много хуманиста предлажу да се жртвује било грчки бидо латинскн. Како у остадом и онако не остаје скоро нижта од учења грчЈсог, зар не би бидо боље да се ,ти рђаво унотребљени часови намене за ■студије које су погодније да уздигну дух". У земљама датинским жртвује се грчкн радије, док су други заступади да ако треба жртвовати, онда то треба учинити са латинским „јер је грчки куд и камо погоднији да подстакне буран живот духа". Ова је теза брањена у Немачкој, Енгде<жој и разуме се у Русији, где се византиска прошдост сматра у неку руку народна. — Али свуда хуманисти већином су противни овоме сакаћењу; они се боје даљих уступања. У Немачкој у „кдасичним" гимназијама предаје се грчки, а у Ђ,еа1дутпамеп само ла,тш !С[{и : трајање; је обе.ју девет година. Не сужавајући програм „класицизма", да ли не би било могућно скратити потребу њихова учења? То је трећи начин који је био измишљен ради снаса. кдасичних студија. Овај трећи начин веома је примамљив теориски. — Родитељи шаљу децу у школу и не знајући шта им најбоље одговара. А како ће и да знају? Треба изабрати позив детету између десете и једанаесте године, то јест онда кад се способности још нису откриле. Ако се оддожи датинскц за годину две даје се времена родитељима да размисле, а дотде сва деца имају једнаку наставу. Ово би имадо још .једну добру страну што би решидо једну друштвену и економску незгоду: била би отклоњена претрпаност у класичним гимназијама и следствено у слободним занпмањима; нестало би непријатељства између кдијентеде разних настава. — То је побудидо 1)г. ВеткагМ-а да предузме реформу средње наставе у 1892. и та његова настава предаје се у Гетеовој Гимназији у ФранкФурту на Мајни. Латински се предаје шест, а грчки само иоследње четири године. — Овај сисгем — систем ФранкФуртски — још је у огдеду, јер ни прва генерација није довршида своје учење. Међутим успех је ведики, .јер многе ошнтинске гимназије реФормисане су по том систему. Вдада нити му је противна, нити га потпомаже. У другим земљама раније п доцније чињени су и чине се сдични покушаји. У Шведској се ради да се грчки и датински почне предавати тек у вишој гимназији. Министар 8сме веди: „дуго сам окдевао; али посде саветовања са позватим, држим, да је овај систем бољи у интересу самих класичних студија. Оне ће изгубити у броју ученика; ади онн који остају биће боље и озбиљније обучени...." Ученик који се претходно извежбао учењем свога матерњег и кога страног језика, који је кадар да појми циљ кдасичних студија, и којн је поддожан једној методично.ј, постепеној н јакој култури, треба да научи не само брже него и бо.ве оно што ученици обичних гимназпја с