Prosvetni glasnik

486

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Има истине, међутим, у ономе што се каводи против модерне наставе. Она носи знаке свога ностања. — Је ли она „практична" настава? „Утилитаријанци- веле да је она то више него кдасична настава, јер у њој има више живих језика и више науке; и они тврде да је модерна настава из „Ееа1зсћи1еп" играла знатну удогу у изненадном полету немачке индустрије. Ади то је идузија; дасно је одговорити на то: „Ио пему модерна настава задовољава боље потребе индустрије, земљорадње и трговине од друге? Као и кдасична настава она изучава језике књишки. Ако је већи програм наука у њој, оне су предаване исто тако као укдасичним шкодама, само теориски, истим методама и у истом духу". Је ди нова настава „нова система за образовање духа?" Неки од њених оснивача хтели су то. Ади како су оправдади ту ведику нретензију? Је ди она шире отворена спрам сувременог човечанства и чвршће утврђена на основи истина које су добивене новим открићима него што је то сдучај са „кдасичном наставом?" Знање кдасичних Факата без научног духа не значи много; уздиже ди она више научни дух? Не. Сравните програме. Мртви језици замењени живима; то је све. Остади предмети предају се у обе наставе и на исти начпн. У ствари циљ модерног исти је као и циљ старог васпитања: кудтура дитерарнога такта. Матуранти се не раздикују. У тодико као „нов систем" модерно васпитање је потпуно наседо, јер је оно само •! алсиФикат кдасичног васпитања. У тодико оно је и остадо јер лажним натписом иривлачи к себи оне младнће који би умакли кдасичном васпитању, и повећава број књижевника и псевдо-књижевника пе дајући више кудтурно -васпитаних људи. Има у Француским лицејима само један разред где се предаје прави „модерни хуманизам" где се кад-кад уче ученици да нравилно мисде: то је разред ФилозоФије; она је, у оквиру програма кдасичне наставе. Та ФидозоФска настава, образац онога каква би требала да је модерна настава у највишем значењу, производи код младића, кад је предавана као што треба, врдо јаке интедектуалне емоције, искрено одушевљење; види ли се нешто томе слично у „моДерним" шкодама? Зар модерна средња настава, онаква каква је, не оставља ученике исто тако хладне, тако насивне, тако досадом уморене, исто тако жељне да једном свргпе као и настава грчко латинског. Али није само с тога што модерна средња настава личи на стару, да се утракизам јавља као привремено решење питања о средњој пастави. Он је нарочито зато иривремен што два монопола не вреде више него један. Идеја, католичка, јакобинска и нанодеоновска о једнообразном васпитању, једнаком за све — врста униФорме која јамчи за друштвену дисциплину и хармонију — оборена је сувременом психодогијом. Ма како да је одлична но себп, свака средња настава, која је једнообразна, рђава је: јер сва деца једне исте генерације немају исту врсту интедигенције. Ако би две наставе биле врло различне, то је сувише мало имати само