Prosvetni glasnik

<

ЗЦУКА И НАСТАВА 487

.два типа, јер има више од два ведика типичиа облика споеобности и потреба. Водећи рачуна, у кодпко је то жогућно, о бесконачној раздичности која постоји међу децом, намеће се потреба да се смелије рашчдане и поде.1е обрасци средњег васпитања, до сада и сувише крути. Метода поступног гранања као лепеза, ка једном општем стаблу, даје могућност да се вр./10 нросто изврши ова реФорма, која на први погдед изгдеда тако тешка. Гранање се не цени у Француској јер је нрви нокушај министра Тог1ои1-а нропао; али оно се нрактикује у некодико земаља. — ЈКао поддога сдужи основна настава која даје оишта знања свима нотребама: и то до дванаесте иди петнаесте године. Одатде настају гранања од којпх су гдавие, грана књижевностп (БргасМжћ-ЈтГоНвсЋе ЈЈшеЈ и грана наука (ВеаШпге). Ове се гране и саме гранају: књижевна са датинским или без датинског, са иди без грчког, са једним иди два жива језика ; научна настава са иди без надмоћности математике. Вдасти педагошке могу комбиновати известан број тих грана, које ће све без изузетка бити са истим трајањем учења, и свуда примљене као равнонравне, пошто ће свака бити у стању да даде кудтуру највишега реда. Ученик је позван да избира, према сво.јим накдоностима, укусу и вероватном нозиву. Има предмета који удазе у све комбинације, јер су исти неопходни за васпитање кудтурно-образованог човека у отппте, па ма какве да су дичне накдоности његовога духа иди природа његовога интедектуадног пртљага. — Рећи ће ее да је такав систем неирактичан због материјадних комндикација које ће изазвати у администрацији кодежа. Овај систем већ постоји више мање развијен у Сјед. Државама, у Шведској, у Ходандији и Румунији. — Види се да настава грчког и датинског није укинута, она постоји као једна грана, не као што се каже „ради извеснога језгра" (еднте), јер нема раздога да га едита деце а рггогг заводи; већ ради оних који хоће, бидо из предрасуде, било да им је намера да доцније живе као свештеници иди научници у прошлости, било најзад, да је као будући писци сматрају као најбољу шкоду за писце. У Питање о испиту зрелости. Васнитање и учење. — Васпитање наставника. Закључак Питање о Средњој Настави тако је опширно да га је немогућно поематрати овде са сваке стране. Ади и намерно се држећи само најонштијих тачака гдедишта није могућно прећи ћутке извесна споредна нитања која у свима земљама изазивају бескрајне препирке. Питање о санкцији ередње наставе (испит зредости) интересује цео свет, еве оне који су примиди и оне који примају средњу наставу. Ко