Prosvetni glasnik

488

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

говори о томе зацедо зна да ће га читати. Ко напада систем у сили, иа ма какав да је, биће поиуларан међу онима који су патили, или се боје да не пате од њега. Много се преддаже и ништа се не усваја без резерве: сваки завиди систему који је код суседа. Припада лл држави право да врши неку врсту контроде, и да одабере оне који су способни? — У Енглеској и Америци то није обичај. Али су незгоде отуда ведике и МаТеи; АгпоШ славни педагог у својој мржњи ,аиархије" ишао је дотле да се диви Француском бакалореату. II доиста ако нема испита у средњим школама, мора се установити ири улазу на универзитет. Процедура Француског бакалореата има великих мана: главнаЈе та што 'проФесори више иаставе не познају ученике и нису нриродне судије за оне који аспирирају да добију сведоцбу о средњој настави. Следствено испит је мало озбиљан. — Међутим Француски тосЈиз гггешЧ још се може примити. Нема интрига, нема, попуштања. После није извесно да би пруски систем одмах уСпео у земљи где је слободна настава; у Пруској је прешао у обичај. — Због мана једног испита зрелости не треба рећи да га ваља укинути и да сваки иснит на крају студија прави је бич за те студије; као да нема ништа паметније од слободе а Гапд1агзе — Што се тиче те слободе, готово ни један ученик у слободним заводима не би читао ТаНи['е-а од Молијера, а данас га читају сви, јер је уписан у програм матураната. — Кад се све -резимира, питање о испиту зрелости није само педагошко, него и политичко. Као и питање о испиту зрелости тако исто и васпитање у средњим заводима предмет је бескрајним препиркама. Обично се вели, да и ако је учење добро у државним заводима. васпитање није као што треба да је. Опадање јавне наставе и цветање наставе у школама конгреганиста (свештеничким) сматрају се, у Француској и Италији, као најзначајнији симптоми кризе у средњој настави. Предрасуде у погледу на васпитање узрок су овој паралелној појави. Да ли је вастава у лицеју добра или рђава о томе родитељи не питају. „Слободна" школа боље је посећена од стране богатих породица, некакоје „отменија". То је доста. Исти осећај аристократске сујете који поставља разлику између основне и средње наставе, игра улогу у извесном друштву да стави много више изнад средњих јавних школа заводе свештеника. Снобизам иде још и даље и ствара разлику међу заводима појединих верских редова. Они који су убеђени да васпитање у лицеју не вреди само собом, мотивишу своје мишљење овако. — Гимназија личи и сувише на негдагдње школе, са крутом дисциплином и бруталним обичајима. Језуити су још од ХУ1-ог века „позлатили клетку" и неговали цењени цвет : углађенрст. Љихово васпитање нема себи равна у том погледу. — Други су опет видели англо-саксонски идеал .депИетап-а"- , са јаСним ведрим