Prosvetni glasnik

490

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Друго, нема ваепитања достојног тога имена, ако наставник није свестан тешкоћа свога позива и савршено честит човек. — Званични оптимизам тврди да је такво наставничко особље, али је то тешко веровати а рггогг. Што је узвишенији идеал проФесора средње наставе, вероватније је да га већина проФесора неће достићи; а на основу онога што смо рекли, наставппк средње наставе треба да је ништа мање него добродушан, оштроуман, дубок и стрпљив философ , да сваки у дубини душе сажаљева што није такав; а који су данас и увек били тако ретки, По врЛЈшама које се захтевају од гимназиског проФесора, колико су универзитетских проФесора иди чланова академије достојни за ту тешку дужност? Неповерење се повећава. кад се констатује да је васпитање наставника остављено случају. Нико не деФинише њихов задатак морадних васнитника, који је тако тежак и тако леп; у обуци, ко.ја им је наметнута, ништа их на то не спрема. Целог свога века они ће имати да се баве примењеном психодогијом, а они често о томе не знају ни -словца. Страшна аномалија која се објашњава тиме што су психолошке науке тако рећи од јуче, и која се извињава аФоризмима као: „Вештина наставе не да се научити"; „Вештина предавања учи се предавајући- и т. д. Последице су неизбежне: свуда где млади наставници немају јасан појам о идеалним циљевима педагогије и без педагошке обуке, једни -створе сами за се филозофију позива и с временом успеју да је часно врше: има свуда одличних проФесора; другима, који у проФесури виде службу и илату као сваку другу, она постане брзо досадна и врше је •само рутином. Философско и педагошко васпитање проФесора то је најпростије, најелегантније и најрадикалније решење питања о Средњој Настави. У Енглеској и Француској почелгт су отварати очи. Немачка .је, у овом погледу, измакла напред. Нова педагогија, којом треба да су ирожете будуће генерације наставника, не сме имати у себи ничега одвратног ни тиранског; она ће <5ити мање правило иего извор ииспирације; она ће оставити слободно поље индивидуалним иницијативама; она дакле неће личити на „немачку педагогију". Али требаће да из Немачке позајми неке битне црте: идеју да нема наставника без ФилозоФСке спреме; даље треба врло онрезно <5ирати наставнике за младеж, а вигае гледати на њихове про I есионалне способности него на њихов таленат; поштовање које немачко друштво указује проФесорима; обичај да од њих захтева много, да пх добро награди и да им за времена осигура частан мир. Народ који први буде правилно решио проблем средње наставе имаће неко време видљиво преимућство над осталим: средња класа доиста добро васпитана биће велика новина, то јест ако буде без предрасуда, ослобођена од тегобних завештања прошлости, способна да размишља, навикнута да мисли. Немогућно је да један такав народ не буде