Prosvetni glasnik

I

НАУКА И НАСТАВА

491

лризор марљиве, високе радиности. У свету где је стара равнотежа материјалних си.ла разорена ни једна земља не може претендовати на другу већ морадну и духовну надмоћност. Спас иди боље рећи величина једне земље лежи у што вишој интелектуалној култури. На жалост, на путу који води моралној регенерацији помоћу иреобралгаја школа налази се много незгода: силе које свуда дејствују у суирот полету напред ту су врло моћне. А лосле тешко је одушевити се за мере које ће тек носле дугог рока дати плодова, кад је још сад започета страховита борба на економском пољу. Толико разлога да се азгуби вера у успех, не смеју ипак довести до очајања. Али претварања не сме бити. Треба да се зна шта је стављено на кодку и да се увиди сва опасиост плашљивих решења. Нек се престане са привременим поправкама. Нема се више времена за губљење.

ФОТОМЕТРИЈА КАО МЕТОДА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ПРИРОДЕ НЕБЕСНИХ ТЕЛА Проф. Ј. МИХАИЛОВИЋ (НАСТАВАК) ш. Резултати Фотомегриске методе за небесна тела. Евантитативно одређивање оне светлости, коју разна небесна тела у разним Фазама својим реФлектују са својих површина, даје нам податке, из којих можемо закључивати на Физичку природу њихових површина. Те закључке можемо изводити или на осиову закона по којима се количина реФлектоване светлости мења у разним Фазама или на основу величине албеда њихове површине. Испитујући релативну сјајност месечевих •; аза 2о11пег је показао, 1 ) да је веома променљив закон, по коме се количине стветлости мењају са величином његових Фаза. Те промене зависе од тога, да ли се Месец сматра. као кугла хомогене површине или као елипсоид са бреговитим рељефом. Држећи се прве претпоставке, ћатђег! је добио следећи израз за однос коли чин а светлости ц и Ц ј , које нека осветљена кугла (овде Месец) испушта у двема својим Фазама V и V,: 1] 5Ш Т — Т. СОЗ V . . 8111 \'ј — V, С08 Тј

Ј ) 2д11пег. Рћо1оте1п8сће ТЈп^егвисћип^еп тН ћенопс^егег Кискзјсћг аиГ сИе рћуајвсће Веасћа&пћек Л. Штте1бкбгрег. стр. 33.