Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

993

О БИБЛИОТЕКАМА*)

Неоспорна је важност коју данас имају Бибдиотеке не само за стручно образовање, но и за образовање народно. Упоредо са развићем културе и образованости увећава се и број бибдиотека, и док је се некад сматрада кн.ига као неки луксуз, који је само за неколицину изабраних намењен, или као неко тајанствено чаролијско дело, које није за обичие смртне, тада су књиге биле врло ретке, а библиотеке још ређе. И док је тако у старом и средњем веку наука била неприступна народу, од књиге је била слаба вајда, маса народа живела је у незнању и глупости. У Сардинији је до 1825 год. био закон, по коме је само онај могао учити да чита и да пише, који има бар 1500 динара дохотка. А чим је наука почела да продире и ван уских соба научењачких, чим се знање почело ширити а наука популарисати, одмах је и књига добила већу важност и постала је омиљенија, приступачнија већем делу, широј публици. Библиотеке (које су некада биле богате књнгама али врло ретке као нпр. александријска), почеле су се у новије доба тако ширити, да данас нема иоле већег града, а да нема своје библиотеке. У ствари, зајиста је поред школе најважније средство за образовање, библиотека и читаоница, оне су унрав допуна школе, пошто се у њима наставља започето образовање. Јер, ако се после школе не чита, — а читати се може ако има библиотеке — онда се лако заборавља све што се у школи научило, а то се дешава и код најкултурнијих народа. Готово у свима културним земљама увидело се да већа интелигенција утиче на већу зараду, — нарочито се то опажа код раденика, — а тиме и бољи и угоднији живот. Тако нпр: у држави Масачусету, просветно одељење тражило је обавештења од инспектора Фабрика: у каквом односу стоји ступањ образованости и количине награде за рад појединих раденика, и одговор је био да су они раденици најгоре илапени који на својим иризнаницама меКу знак, а наиротив они који су образованији њима се и надница све више и више иење. Такав је случај и у другим државама нпр. у Русији, у губернији Московско-Владимирској, где је развијена памучна индустрија, писменији раденици имају бољу надницу од неписмених, јер писменији и образоваиији боље схваћа. брже и лакше

*) Извори: 1) ЕгпаГ 8скиШе:~Р гае оДепШсће ВЉНоЉекеп, УсЛквШЛЈоШекеп ип(1 1|евећа1еп. 84е4ш 1900. 2) 1)г. К. ТгпЂпег: Мтегуа Јаћгћисћ (1ег ^ећШеЈеп Л\"е14. I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X Јаћг^ап^. (Др. Еукула ирибрао је статистичпе иодатке из Минерве, и штамиао у »Сеп1гаЊ1аМ 1иг ВЊНоЉекб^еаеп« ва годину 1894 стр. 111—124, и аа 1895 г. стр. 311—326). 3) Сеп1га1ћ1аи 1и1 ВЈћНо^еквлуевеп. 1899 и 1900. Други извори иаведени су у самом тексту.