Prosvetni glasnik

1218

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Одавде ће се излагати јаснија и сигурнија дела из ратне и унутрашње историје, од другог основања Рима... 6 Псто тако ни у средњем веку није стара римска историја била сасвим без критике'. Године 1442 издао је необично оштроумни Талијан Богепго с1е11а \'а11а ' (или по латинском ЕаигепИиз Уа11а; живео 1407 1457) једну расправу под насловом БаигепШ Уа11ае <И8р (и1аИо) ас1 А1рћопзит ге§ет, с1ио Тагсршш, Тис1из ас Агипз, Рпзс! ТагсЈишИ Шппе ап перо1ез 1иег1п1, асКегзиз 1лу1иш (т. ј. Ллуренција Вале диспутација носвећена краљу Алфонзу о том да ли су Тарквинији Л.уције и Арунс били синови или унуци Тарквинија Старијег, против Лнвија). У њој је он доказивао на основу самог Ливија да Тарквиније Охоли није могао бити син Тарквинија Старијег него је морао бити његов унук 8 . Што у овој периоди осим Вале није било више критичара, није никакво чудо, код онако мрачних ирилика за дух. II Вали су његови савременици јако замерали, што се усудио изрећи овакву бласФемију против Ливија, а један је од њих чак папу био иозвао у иомоћ. У новом веку најпре се као и дотле уопште верује у традицијоналну историју. Од значаја за критику до на две деценије пред крај 17. в. у неколико су Французи Скалигер (Јозерћ Јиз1из 8саП§ег, 1540 — 1609), највећп класичар 16. в. и један од великана на пољу класичне фнлологије, и Самујло Бошар (8аише1 Восћаг!, 1559 — 1667), и Немац Филип Кливер (С1иуег), оснивач историјске геограФије. Кливер први контестира, у свом чувеном делу ПаНа апИсјиа (1623), да је прича о Енејином доласку у Италију историјска; он је њу држао у главном за копију Омирове приче о Одисеју. Оштроумније је наиао на исту причу и доказивао да Енеја није никад долазио у Италију Бошар, у својој расправи, која је најпре изишла на Француском језику иод насловом БеМге а Мг. <1е Ее§га1з, ои сПзз. зиг 1а диезИоп, 31 Епее а ј апшв е!е еи ИаНе, а после латински под насловом 8ат. ВосћагП (1е диаезИопе, пит Аепеаз ипдиат

в ) (^Јиае аћ ооп(114а игке Кота а(1 сар1ат еапДет игђет Котап1 зић ге§Нт& рг1тит, сопвиШтв (1е1пс1е ас (Ис!;а(;ог11|и8 (1есетУ1Г18дие ас 1п1шш8 соп8и1аг1ћи8 §евбеге, 1'опв 1зе11а, (1от1 веЉиопев, дитдие Нђпз ехровш, гев сит те1из (:а1;е типа оћвсигав, уе1и! диае та&по ех 1п(;егта11о 1ос1 У1х сегпип4иг, (ит диос1 рагуае е4 гагае рег еа(1ет 1етрога НИегае 1иеге, ипа сиб1о(На ИЈеНв тетог1ае гегит §е81агит ; е! дио(1 г еИнт 81 диае 1и соттепЈагИз роп(;Шсит аШв^ие ри1)Ис18 рг^уаНбчие егад(; топитепИб, тсепва игће рЈегаедие 1п(;епеге. С1аг10га Летсерв сег(дога (Јие аћ весипс1а оп^те уе1и(. а!) зНгрНшв Сегаствдие гепа(;ае игМз §е84а (1от1 тПШае^ие ехропеп (;иг. ') Вала је један од најзнатаијпх талијанских хуманиста. С реткод храброжћу он се борио у спису 1 )е Уо1ир(а(;е (На1о§ив (1431) иди Бе уего ћопо, како се он звао У Другом издаау (1483), против тадашаег морада, у деду Бе 1а1во сге<Н(;а е( етеп(;11;а Сопв1ап(;1п1 с1опа(;10пе (1ес1ата(;10 (1440) против световне папске моћи — у исто време то је прво мајсторско дедо критичког рада —, у КеравМпаИо (На1ес(1сез против сходастичке догике и дијадектике, које су тад вдададе. 8 ) Гл. додније.