Prosvetni glasnik

НАУКА Д НАОТАВА

1219

1'исп1,111 КаИа, ер181о1а а<1 У. С1. (1е Бе§га1з, ех §а1Исо 111 1аШшт зегтопет тегза а Јоаппе 8сће1Теге, Хамбург 1672 (штампано у ВосћагУ орега I, стр. 1063 и даље). Један је од Бошарових аргумената то да латински језик нема никакве сллчности с остацима од Фригијскога. С крајем 17. в. скепса узима веће димензије. 1683 год. Холанђанин Ап1оп тап Ва1е (1638—1708) доказује у књизи с1е огасиНз еЉпшогит (Пззег^аИопез (1иае (Амстердам), да стара пророштва нису долазила од богова, у што су веровали и сами свети оци, него од људи, који су их измишљали или јнто су увиђали корист од њих по државу или баш и из користи по себе. Далеов сдедбеник био Је Вегпаг(1 1е Воиллег (1е Гоп1епе11е, с делом ћ181оЈге (1ез огас1е8 (1687). Још на две године пак пре њега Ходанђанин Јаков Перизонпје (Репгопшз), један од најзнатнијих критичара пре 19. в.. у свом делу Аштас1л 'егбшпе8 ћ1з1опсае (1685), пренео је критику с Далеовог, религиозног, поља на праву историју. Он се код сваке традиције пита, је ли она могућа и вероватна, да није у опреци с другим верзијама, и на више примера показује своју методу. Но ни он није ишао докле је треба.10; у једној другој књизи он истина одбацује у причи о Ромулу много штошта, али задрасава нешто и као истину. Најбоље дело те врсте у овом веку био је ШсИопшиге 1ш1опдие е! сгШфге (1697) од Пегра Бела (Вау1е). У 18. в. скепса напредује. Аћће (1е РоиШу 1722 издаје књигу Зиг Г1псегШис1е (1е Гћ181о1ге> (1е ^иаМге ргет1егб 81ес1е8 (о неизвесности римске историје прва четири века), у којој показује, како је римска историја прва четири века мало сигурна. Он то доказује невероватностима у причи о основању Рима и причи о Пировим ратовима. 0 истој теми говори абе де Пуји и у делу Хоитеаих е88а18 (1е сгШдие зиг 1а 1'к1еШе (1е Г1из1о1ге (1727). Наскоро после овога писца, у истом смислу, али још боље, писао је такођер у два маха Л.уј де БоФор (Вошз (1е Веаи&Л). У В1з8ег1аНоп зиг ГшсегШиДе <1е сшд ргет1егз 81ес1е8 (1е Г1јЈ81о1ге Котате, тј. о неизвесности римске историје првих пет векова (Утрехт 1738), он долази до резултата, да у детаљима историја тога доба није уопште могућа. За доказ Бофбр наводи низ противуречности и невероватности у традицијоналној историји Рима за првих пет стотина година. Дело је то изврсно. У другој књизи Ба герићНдие Коташе (1766; две свеске) он износи шта је историјско у тој периоди. Куд и камо пак најзнатнији је скептик у овом веку Талијан Џамбатиста Вико (СНатћаШв^а Ушо; 1670—1744). У славном свом делу Ргшс1р1 сП ипа заепга пиота сГт1огпо а11а сотпшпе паШга с1е11е пагтт (Иринципи једне нове науке о заједничкој природи народа, 1725) он тврди да су личности најстарије римске историје, до пада краљевства, поетски карактери, у каквима је изнесена најстарија историја сваког народа. Само, Вико је остао без утицаја на развитак науке и изван граница Италије непознат.