Prosvetni glasnik

1220

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Прави је основач критике Немац Нибур (ВагЉоМ 6еог§ Мећићг, 1776—1831). Прво издање његове „Римске Историје" (КотЈвсће СгевсМсћ1е), која чиии епоху у римској историјографији и критиди старије римске историје, изишло је год. 1811 у две свеске; оно је постало од предавања која је Нибур држао на бердинском Универзитету зимњег семестра год. 1810111. Друго, сасвим промењено, издање је из год. 1827 и 1830; њему је као допуна изишла г. 1832 трећа свеска, која обухвата време до I пунског рата. Напослетку, 1846—48 Мег је према Нибуровим предавањима у Бону приредио Уог1га §е ићег гбт18сће Сге8сћ1сћ1е, у три свеске, које иду до пропасти западног царства. Нибур је потпуно и методски доказао, да је римска традицијонална историја старијег доба далеко од тога да буде права историја. То су мишљење последници његови разрадили и новим доказима утврдили. Особпто су за то заслужни Алберт Швеглер 9 (АЊег! 8с1ше^1ег, 1819 — 1857) са својом Вбипзсће ОезсћкМе (у 3 свеске, 1853 — 8, до Лицинијевих закона), Тодор Момзен (Моштзеп, рођ. 1817), такођер с Вбпшсће беасМсМе (I, II, III и V ев., прво издање 1854, досад 8 издања), и Вбиазсће Гогзсћип§еи (2 свеске, I 1864, II 1879), и Вилхелм Ине (Нте) опет с Вбпнзсће везс1псћ1е у 8 књига (1868—1890; сад од I св. и друго издање). Од Нибура је опште мишљење даје старија римска историја несигурна и непоуздана, и то је мишљсње из више разлога сасвим оправдано. Расмотримо најпре изворе у којима имамо ту традицијоиалну историју. Главни наши извори, данас, за старије римско доба јесу Цицерон, Дивпје и Дионисије Халикарнашанин. Но ови су писци живели и радили у 1. в. пре Хр. — последња дво.јица управо тек при крају тог века —, те настаје питање: откуда њима то што причају о предкраљевском, краљевском и првом републиканском доба, од којих их раздвајају пет до осам и више векова? Ми знамо да су они уопште црпли из римских аналиста, који су сви млађи од средине 3. в. пре Хр. Зато се опет морамо питати: а откуда аналисте црпу? који су њихови извори? да ли су њихови извори били савремени предкраљевском, краљевском и старијем републиканском доба? Јер ако су они имади много доцније изворе, онда већ услед тога оно штб у њих имамо мора бити врло несигурно, а дабогме у њихових послсдника још несигурније. Према свему што знамо о римској историјограФији и о изворима за римску историју старијима од аналиста, ти извори нису допирали ни до старијег доба републике, а камо ли до у краљевско и предкраљевско доба: ни градске хронике, ни аипа1е8 шахпш, ни Пћп Ип1е1 и др. Предкраљевско и краљевско доба занисато је у опширности у којој је нама сачувато тек у другој половини

9 ) ОгаУ183шш8 аис!ог ш Оп^тИшз сИхх! Са(;о, тогеш ариЈ таЈогез ћипс ериЈагит Јипве, и1 (1е1псор8, ди1 ассићагеп1, сапегеп! ас1 И1Ј1ат с1агогит уггогит 1аи<1ез а<;дие У!г1и1ек.