Prosvetni glasnik

1252

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

тога неваљалства, него се наивно мпсли.ш да ,ко за туђом вуном пође, сам острнжен кући дође". У поступцима који нису строго неморални народне су умотворине више на страни оних који су умешни, но оних који су честити. Нису само мирољубивост и послушност корисне врлине; треба бити покоран, удворица, ласкавац, јер све те особине доприносе личној користи. Читава маса народних пословица и изрека у разним варијацијама поучава људе да не полажу много ни на своје право ни на понос и достојанство (наметнији попушта — боље с миром него с чиром од мира глава не боли — лепа реч гвоздена врата отвара — умиљато јагње две овце сиса — реци му аго, нек му је драго — ако сви рекну да си луд, а ти лези па се ваљај — покорну главу сабља не сече ћутање је злато и тп.). Тај морал још је непосредније исказан у неким гаткама, а нарочито у овој овде. Девојчица која је слагала само да се додвори мачјој царици искупила је том лажју своју срећу, а ова је срећа, наравно, у златној и сребрној монети. Друга је девојчица (у осталом зла) платила главом своју искреност. Морал је сасвим јасан: треба задобити симпатије моћних ма и но цену лагања. Уз то, у овој гатки завршетак је врло суров, као што је понајчешће сурово и кажњавање зла у народној књижевности (спаљивање, растрзање коњма, уједи змијски и тп). Није за преиоруку пуштати у дечје збирке и овакве ствари, кад има гатки и лептних по садржини, и бољих по својој моралној идеји. Две су приче у „Сунцокрету" срачуњене на еФекат. Њиховајесадржина неприродна и невероватна. У једној се износи како је девојчица, чувајући малог брата, одагнала штаиом курјачицу. Кад је потом навалио чопорчић курјачки, она је, спасавујући брата, изгубила живот. (Жала мајка). У друго.ј нричи слуга се својевољно предаје курјацима, само да спасе господара, чијом су лудошћу обојица дошли у таку опасност. (Верни слуга). Ко ће, паметан, поверовати да девојчица може одагнати гладна курјака, или да ће слуга у онако очајном моменту бити толико великодушан и присебан да се понуди курјацима за храну? Пре неколико година читало се у новинама да је мајка бацила једно за другим троје своје деце, само да заустави курјаке. То је било ужасно, али је била истина. Страх од смрти, и то од оваке сигурне а страшне смрти, толико је јак да угушује чак и материнско осећање. А овде један слуга објашњује се с господарем и по том силази с кола да га курјаци по.једу! На што ће ови примери у ко.јима нема ни трунке истинитости? Живат може да покаже вернијих примера, па не треба прибегавати измишљању ове врсте, ако се желе показати примери оданости и пожртвовања. Чланчић три књиге права је немачка творевина. Немци не могу док не пропарадирају с Богом и савешћу, и то на један врло неспретан начин. Они не маре што такве ствари нису деци ни мало разумљиве; главно је ноказати се религиозан, па ма то било и са неколико магловитих Фраза.