Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРНКАЗИ

1253

Прича мала добра Марија најлешпа је у целој збирци. Њена је замисао веома срећна: утицај кћери на свога оца. Штета што ова красна идеја није нашла потпунију обраду, те би се добила права уметничка прича. II овако како је израђена може се пријатно и с коришћу прочитати. Прича је прожмана извесном нежношћу и има много идиличности. Излишан је само завршетак (IX, срећна породица) јер он једним изузетним тоном казује оно што се јасно види и из саме приче. Добру замисао има и прича Јадница. Само је у н>у унесено много сентименталЈизма, те може помутити дечје расположење. Треба избегавати меланхоличне и тужне приче, да се дечја душа пре времена не испуни болом п сетом. Живот је и иначе пун разочарања, те има довољно времена да сузе поквасе лице још за мдадости. Није рђаво да деца сазнаду и непријатне стране живота, алн се то може постићи на нежнији начин и без прибегавања крајним средсгвима за побуђивање дечје осетљивости. Причице Паж, Сцрочад, Еотарица јабука, Синовља љубав и Куглица немају ни по изради ни ио идеји велике вредности. Котарица јабука још је уз то много пута испричана тема и већ поодавна пуни наше школске читанке. Нема, доиста, у овим причицама ничега што би било штетно за децу, али би се могле без икакве штете и изоставити из дечје збирке, нарочито причица иаж, којој је требало и извесно тумачење. У старом рибару обрађена је позната заповест Христова: љубите и непријатеље своје. Ова мисао обрађивана је доста нута, и готово увек на један исти начин. Од наших бољих приповедача н>у су, ако се не варам, изнели у својим причама Јанко ВеселиновиК и пок. Ика ВукиКевиК. У дечјим књигама и листовима из ранијих гоадгаа налази се више разних варијација ове теме. Приче: Трудом стечени новац, Добри другови и Цар Петар и сељак лепе су и доста добро израђене. Могло је у овој другој бити по што шта боље изведено (нарочито онај призор кад деца праве заклон од града), али и у оваком облику она је сасвим погодна за децу. Уз то је и њен предмет сасвим близак деци, јер је из њпхова живота, тејетиме причи појачана вредност. Не одгађајмо никад за сутра одликује се јасним, кратким и одрешитим реченицама. II ако идеја није тачна у овом смислу, ипак је у основи ногођена. Могло је се ипак завршити III одељком, јер је и сувише запалити човеку кућу за то што је био нетачан и немарљив. У опште писци не треба да се одају ни у идеји овом паликућству, којеје тако често у дечјим причама. Треба, доиста, казнити небрежљивост, али се то може учинити са много мање оштрине и немилосрдности, но што је у овој причи. Јер, кад би свим нехатним људима гореле куће, мучно да не бн по света било попаљено.