Prosvetni glasnik

ХР0НИК1

1261

4. Проф. Ј. М. .ЖујовиИ држи предававе о интересантном раду париског геолога Е. Наи§-а: Еез §еозупсИиаих е! 1ез а1гез сопИпеп1.а1ез, Рат 1900. Ово је општи иоглед на ПалеогеограФију — реконсгрукцију континената и океана, као што је Најмајер извршио за -Јуру, Фрех за Палеозојик, а Лаиаран покушао за све Формације редом, а у исто време сто.ји у ирисној вези с „Упоредном Геодогијом" којој је Сис основалац, тј. са студијом океана, континената и планина као организама, чија структура зависи од одређених закона. Реконструкција континената ио Х.огу најбоље се види ирема расиореду тзв. геосинклинала, које је још 1859. год. уочио Јатез На11, а Бапа 1875. год. тако назвао; први их схвата као улегање земљине коре под теретом максималне седиментације, а други као депресије које иостају приликом набирања литосФере услед бочног потиска. Још је Хал дошао до закључка да се набирање иланина иоглавито врши тамо где је максимална седиментација, тј. где су геосинклинале (примери: Апаласи, Хималаји, Алпи), а Сие је затим утврдио да је у наборним областима седимснтарна серија иотиуна и „иелашког" карактера, а у мирнијим областима с ирекидима у седиментацији и с бочатним интеркалацијама (примери: Тријас, Портланд). Међутим док је Хал седименте у геосинклиНалима сматрао за плитководне, Сис их држи за пелашке, а Најмајер чак за абисалне. Хог доказује да је и овде истина у средини, и геосинклинале одређује као дубинске, али не иелашке нити абисалне; он их назива батиална зона, коју ставља између неритске зоне (до 100 ш. дубине) и абисалне (испод 900 м.). У батиалној је зони температура стална (животиње су стенотермне), светлост слаба; нема алга ни хербивора, него карнивора и лимивора; нема шарених шкољака као у плићој зони; ту се депонује теригени муљ махом плаве боје од органских материја и судФида ; јаке струје могу да бришу дно и насељавају животиње бентоса, које не маре за муљ. Као примере за ово паводи Хог граптолитске и позидономијске шкриљце, денталијске глинце, грудвасте амонитске лапоре, плевротомске лапоре итд.; затим додаје да су се у истим батиметричким приликама стварали црвени амонитски кречњаци и аптишки шкриљци, само нод струјама које су чистиле дно и нису дале да слојеви постану дебели; најзад, у вези с овим, обраћа пажњу на, злоупотребу израза „пелашка Фација": амонити нису били пелашки планктон, него су живели по муљевитом дну где су и фосилисани (за ово му је доказ: добро очуване љуштуре, мноштво индивидуа разне старости, мноштво варијација итд.), белемнити (и наутили) као да су живели у дубини неритске зоне (плиће но амонити), а има и евритермних амонита (Тгасћусегаз, НорШез), који су могли живети и у сублиторалној зони. На тај начин ваналпијске и алпијске геолошке творевине не тумачи Хог као „средњојевропске" и „медитеранске провинције", него као неритске и батијалне зоне истих зоолошких провинција. — Обично се узима да су геосинклинале распоређене између континената и океана;