Prosvetni glasnik

1262

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Хог доказује да су оне увек изме/ју континената, као мобилне зоне измеЈју чврстих маса у литосфери, па поставља ова два правила: 1. геосинклинале, тј.■ мопилне области земљине коре, леже увек између две континенталне масе, тј. између релативно стабилних области; 2. геосинклинале су маринске деиресије и, аре но што се исауне, знатне дубине. — Посл.е овога прелази на геограФски распоред геосинклииала у разним геолошким добима. Као што је Сис показао, зоне тердијарних веначних планина на познатој Најмајеровој карти заузете су биде за време Мезозојика морима из којих се депоноваше аллијске Формације, тј. Формације батиалнога типа, већином у геосинклинадама; ово је Најмајерово Цен тра л н о или Средоземно Море, Сисов Тетис. Значајно је, да је у иалеозојским еиохама размештај геосинклинала и континената био у главном исти као и у мезозојским, само су онда ове зоне сталних депресија између континената биле шире но доцније; иочев од алгонкијске еаохе иа до Еарбона орогенски ироцеси неирестано их сужавају. Ирема томе из размештаја геосинклинала одају се континенти. Еако је овај размегитај био у главном исти све до Миоцена, то се све дотле могу у главном разликовати ових иет континената: 1. северо-атлански, 2. сино-сибирски, 3. афричко-бразилски, 4. аустрало-индо-малгашки и 5. иацифички. Разлози су за северо-атлански континенат: Бертран продужује европске наборе у Сев. Америку, Сис претпоставља земљу „Атлантиду", Најмајер „неарктички континенат"; за сино-сибирски: Урал је за време Палеозојика и Мезозојика био геосинклинала, која растављаше сино-сибирски континенат од северо-атланског (назив „Евразија" вреди дакле само за садашње геограФске прилике, најдаље до Олигоцена), Најмајеров сино-аусгралски континенат није иостојао, јер је и за време Јуре Китај од Аустрадије био одвојен морем, а Сибир није био под водом; за афричкобразилски: ово је Најмајеров „бразилско-етиопски континенат", који је довољно образложио (на обалама Атланског Океана јужно од Марока нема јурских творевина, између вулканских пројекција на Кап-Вердима налазе се старе стене, многи зоогеограФСки разлози); за аустрало-индомилгашки: одговара Сисовом „гондванском континенту" који је захватао Индију, Аустралију, Јужну АФрику и Јужну Америку (алије ова целина могла бити само у Палеозојику); за аацифички: сав је хипотетичан али потребан због циркумпациФичке геосинклинале, у којој би иогодбе за седиментацију биле исте као и у Тетису, због зоогеограФских разлога (Них1еу, Ваиг), и због тога што нека острва имају континенталан састав (Најмајер га усваја, Еокен и Фрех поричу, Сис му приписује улогу загорја — Уог1апс1 -— спрам одговарајућих набора, као што је имао „гондвански континенат" спрам набора јужне Азије, Хог мисли да је потонуо тек за време Терцијара). С овим геолошким разлозима врло се лепо слажу и допуњују их познати зоогеограФСки разлози. — Еонтиненти иостају иостуиним нараштајем све млађчх набора ио ободу (Баиа). Сис је