Prosvetni glasnik

1394

ПРОСВЕТвИ ГЛАСНИК

од добрих уметничких прича, ако се одстране такви производи у којима има нечега за децу штетнога, неоспорна је корист и по осећање и по ннтедекат. Треба само одабрати радове приступачне дечјем разумекању, оне у којима је осећање истиннто, замисао добра, обрада ваљана и које откривају деци важне животне појаве. Таква лектира вреди много више но све намештене дечје приче, хладне, беживотне, израђене у обдику претње, предике пли савета. Оне прве узбуде осећања, прошире круг дечјих идеја, изазову читав процес размишљања, док ове друге у једном немилом тону саолште деци оно што она и иначе сваки час чују. Најбоље су приче и несме у којима уметнички и моралли елеменат пријатељују, али ако се један мора жртвовати боље је очувати први. Једина је погодба да у таком уметничком производу не буде ничега неморалног, и да предмет његов буде од што веће важности. * * * У Бојани, има иет песама и најсдабија је и овде дошла на ирво место. Она је требада да буде патриотска, али је у њој тако мало осећања и толико је обликом својим лоша, да не може имати никаква утицаја. Стихови су јој слаби, слик скоро никакав, мисао свакидашња. Од осталих песама три су чика Љубине (Марко; Мати; Мала козарица) а једна од Николе Богосављевића (Басна о јелену). И оне су све без велике вредности. Чика Љуба није имао среће у стиху. Његове духовите идеје, његове красне реченице, његова поетична проза, све је то добијало неки тамничарски израз у оковима стиха. Њему је требало прозне слободе у исказу, као што је Његошу за његове ђенијалне мисли требао стих. И као што је Његош губио своју чаробну моћ чим се одвајао од етиха, тако су изражаји чика Љубини добивали неку болесничку тромост кад је покушао да их устихови. То се најбоље опажа на његовим дечјим песмама. Према Змајевим оне изгледају као вештачко цвеће према природном или као лутка према живом детету. Од ирозних радова најбољи су Деда и унук, Слеи коњ, Ерађа, и Марија. Нрва је ствар кратка али врло дирљива, и потпуно вероватпа. Такве су ствари врло ретке, и у нас су махом народне. (Те је врсте п народна песма о мајчином срцу, која је врло слична познатој Ришпеновој песми). У овој причи је на један веома срећан начин исказана велика морална идеја, а није повређена уметничка вредност, нити се огрешило о истинитост. Ирича Слеии коњ слична је по идеји првој, али је слабија,. а обе су већ и раније биле штампане. Крађа је израђена по једној Јанковој причи, а у Марији је основна замисао врло лепа (и ако није нова) г али је израда могла бити много боља. Ове четири приче имају и добру поуку и ваљану обраду. Остале су слабије, јер нити им је садржина од велике вредности, нити се одликују својом обрадом. Неке су од њих нзрађене у облику новинарских