Prosvetni glasnik

1508

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иројектовани тип средње шкоде, која иредставља измењеии и погоршани варијант гимназије из краја четрдесетих година, који је заменио Уваровску гимназију и, на супрот носледњој, коју је порицало и осудидо све образовано друштво а између њих и тако круиан ауторитет у иедагошким питањима, какав беше попечптељ Кијевскога школског округа, Н. И. Пирогов; тај нови тип средње школе мора се прибројати у неуспеле компромиСе, јер он не само што ће снизити опште образовање, које даје средња школа, него ће се непријатио одазвати и на ток универзитетског предавања, а као резултат свега иоказаће се да смо заостали иза Запада у области духовне културе, не говорећи још и о оној штети, коју може да причини школи тако нагао прелом у данашњем њеном развићу. На том осиову, по мишљењу чланова комисије друге групе, не треба уништавати садашње типове средње школе, већ се треба постарати да. се оне исираве подвргавајући их наЈоштријој критици, где би, ио мишљењу једпога члава, требало данашњим типовима иридати гимназију са самим латинским језиком, а по мишљењу другог члана требало би устројство средњих школа новога типа оставити државној и приватној инидијативи, на основу засебне уредбе, слично уредби о женским гимназијама и прогимназијама, али уз дарежљивију иомоћ од државне касе, но тако да се номоћ остави на потпуно расиолагање школскога савета; оне пак од данашњих гимназија и реалака, које потпуно издржавају друштва и приватна лида или које добијају од њих годишњу помоћ не мању од половине вредности колико стаје издржавање данас, могле би, да се о том извести њихово старатељство, бити претворене у друштвене шкоде новога типа; остале школе, т. ј. државне, морају сачувати старе основе, под условом у осталом, да се у њима изврше оне измене у организадији, које би биле у стању ујемчити да се у истини достигну они благи просветни циљеви, какви одговарају оним великим историским основима и које је назначила 1900. год. комисија за гимназије у поткомисији академика П. В. Никитина, а за реалке у поткомисији Н. И. Билибина. С погледом на то, што се у корист министарског пројекта изјаснила већина чланова комисије из броја оних који су учествовали у дебатама, нрва така основа била је примљена с оним редакционим исправ' кама у тексту те тачке, као и у њеним напоменама, чије су измене нагласили поједини чланови комисије. 2. Друга тачка основа дала је повод читавом низу замерака, које су се односиле како на први његов део, у којем се говори о задаћи средње школе, тако и на други у којем је реч о зближењу прва три разреда те школе са нижом школом и давањем права ученицима ове школе да, кад њу сврше, могу ступити у IV разред средње школе без испита или с накнадним испитом само из неких предмета који нису ушли у програм нижих школа (нови језици). Додирујући нрви део тога закључка, неки чланови комисије нису признали да се у ред задаћа средње школе може ставити и васпитање ученика а из разлога, што у екстерним школама, каква је средња, може се истављати само потреба о учењу, а о васнитању у њима може се говорити само утолико, уколико васпитни утицај врши само учење; но такво мишљење нису прихватили остали чланови комисије. Поводом другога дела тога закључка исказана су мишљења о потреби што тачније одредбе оне ниже школе, коју желе зближити с прва три разреда средње школе, јер по питању о том, на какву се нижу школу