Prosvetni glasnik

100*

НАУКА И НАСТАВА

1509

мисли у оном закључку, чланови се нису могли сложити: јер су једни допуштали могућност говорити о градским школама по уредби од 1872. године, као о једној нижој шкоди, која дичи на дати сдучај; други на против нису надазиди никаквих раздога за такво идентиФиковање ниже шкоде, о којој се говори у тој тачки основних приндипа, с градским шкодана; при том како први, тако и неки чданови друге груне нису жедеди да се прва три разреда средње шкоде збдиже с тим шкодама, у циљу одакшања могућности да ученици тих шкода ступе у IV разред средње шкоде, која би се у нижим разредима прибдижида градским шкодама, а друго и зато, што би то ненријатно бидо и по градске гакоде, којима цикако није задатак да спремају ђаке за средње шкоде и представљају веома уснешан тип шкоде, погодан за потребе и интересе нижих слојева друштвених, на се с тог гдедишта не може жедети да се мења њихна организација; по мишљењу неких чданова комисије не може се жедети сдободан приступ ђака градских шкода у IV р. средње шкоде, јер ће у том случају наступити таква препуњеност ове шкоде а од онаквог контингента ученичког, да ће настати потреба да се не примају деца из много боље средине, у погдеду културног развића, која би имада да прођу кроз средњу шкоду, иди, да би се предупредида у таквом сдучају неизбежна демократизација средње шкоде, завести строги конкурсни испит. Други чданови комисије напротив веома су радо прихватиди идеју о зближењу средње шкоде с нижом с погдедом на потребу да се униште оне преграде које данас постоје између разних. тииова шкодиних и не изазивају их никаква педагошка упоређења, налазећи, да градске шкоде, ако се о њима говори у пројекту основних нринципа, могу дати депу грађу за средње шкоде. За ову пак шкоду нема раздога бојазни да ће се препунити ученицима слабијега контингента јер они имају да издрже накнадни испит из нових језика; ади неки чданови ове груне, двоумећи о каквој се средњој шкоди говори у пројекту, у сдучају таквог збдижења једне школе с другом а да би спречиди могућно снижавање учења у средњој шкоди, признади су да је неминовно потребно изменити редакцију друге тачке основних принципа са свим супротно, а на име да се изједначи учење ниже школе с учењем прва три разреда средње шкоде. Као резудтат дебате, коју је изазвада друга тачка основних нринципа, призната је потреба неких редакционих исправака у тексту те тачке. 1 ) 3. И при претресу треће тачке основа мишљења чданова комисије поделида су се: једни су признавади да је безусловно наметно да учење у средњој шкоди траје седам година, не само из економских раздога, већ и из психодошких, због којих је неопходно потребно водити рачуна о узрасту ђачком, јер се мора признати да нема нормадности, кад се де-

Ј ) Један од чданова комисије оеуђујући иотпуно ту тачку изјавио је жељу да би у погледу разлике у узрасту деце мдађих и старијих разреда средње школе и разлике у методама правдања за једну и другу требало организовати три прва разреда те школе, као одвојени научни завод са засебном адмииистрадијом под непосредним надзором инспектора: такво одвајање нижих разреда од виших задовољило би и економске циљеве и потребе огромне масе становништва; при том би за наставнике у тим разредима могла бити лица, која су свршила учитељске школе, као и женскиње. Последње посматрање изазвало је приговор у том смислу, да васпитаници учитељских школа дри свој својој важности и одликама над универзитетским ђацима у погледу педагошке спреме не могу се упоредити с лицима која су задобила више образовање, јер је онште развиће последњих и способност да проникну у цедашшке задаће много шире.