Prosvetni glasnik

1510

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

шава да из гимназије излазе младићи од 21, 22 и више година, и заједно с тим утврђујући, да дуго задржавање у средњој школи и покоравање режиму воји у њој господари одазива се штетно на умни развитак ученички, јер код њих слаби интерес за учењем и љубав ка раду. Као пример за то показивадо се на шкоде са седмогодишњим курсом, које у нас постоје и које имају, између осталога, општеобразовну задаћу (кадетски корпус, реадке и др.), као и на могућност да се ученици не заморе, што долази од неправшше поделе између одмора и занимања, унети у оквир седмогодишњега курса све предмете средње школе, па чак за неке предмете и шире програме но што су досадашњи, с погодбом да се уложи већа интензивност и продуктивност рада како од стране учитеља, тако и ученика, увађање усавршених метода предавања, скраћивање времена које се данас некорисно употребљава на испите и др., а нарочито, ако се умедне користити економијом времена добивеном од скраћивања учења у средњој школи на појачање предавања оних предмете, којима је највише потребно умног развића и нанрезања. По мишљењу других чланова комисије, одржање осмогодишњег течаја средње школе безусловно је потребно у интересу вишег образовања, за које спрема средња школа, јер скраћивање течаја за те школе за једну годину може се штетно одазвати како на количину тако и на каквоћу усвојенога научнога градива у њој, те ће неминовно изазвати преоптерећеност ученика. Стога су неки од чланова те групе изјавили да треба неминовно радикално изменити УШ разред данашњих гимназија, давши му савршено други карактер, упоређен с оним какав је данас, и у том цнљу оставити тај разред у такве погодбе, које би од њега начиниде као неку спону између средње и више шкоде, ослабљујући на тај начин ону оштрину, која данас постоји при прелазу из гимназијскога режима ка академској слободи и академској науци. По том пројекту, VIII би разред имао Факултативно значење, и у њему би ученици, постављени у засебне повољне погодбе у погледу раслолагања са својим временом као и у погледу дисциплине, те не би морали учити лекције, већ би се нод потребним руковођењем снремали за онај озбиљан научни рад, који их очекује на вишим научним заводима, занимајући се понајвише оним лредметима, које је поједНни ученик изабрао за своју специјалност, али би при том народни језик с њижевношћу и новим. језицима биди заједнички предмети. Таква организација VIII разреда, по мишљењу аутора тога пројекта, бида би поуздана гарантија за ступање на више научне заводе слушалаца који су сиремљени на споменути начин, и дакле ученици средње шкоде, који су с успехом свршили тај разред и који су добили, без нарочитог испитивања, сведоџбу, морају се користити правом да ступају на више научне. заводе без накнадног испита из Факудтетских предмета; испит је пак обавезан за оне ученике, који се нису занимади у VIII разреду, али су изјавили жељу да стуне на универзитет или на другп виши научни завод по свршетку VII разреда средње шкоде. Као одговор на тај нројект један поборник седмогодишњег учења учинио је напомену, ако се већ VIII разред ствара као Факултативни, то није за будуће универзитетске слушаоце, већ за ученике средње школе, који би, по свршетку VII разреда, зажедели да попуне празнине у својим знањима из ових или из оних предмета у циљу да добију јаче хуманитарно образовање.