Prosvetni glasnik

1502

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Ово што вреди за теоријску иди принцииску страну при одређивању овога дијалекта вреди ти1а1Јз ти^агкНз и за све оне македонске говоре, где се консеквентно употребљава к' и г', па ма шта о њима говорио Цонев. Али и поред горших недостатака, овај рад има и својих добрих страна. Материјад је сам по себи изнесен, како изгледа, тачно и критички, у Колико је то могуће учинити ио онако разноврсним записима, објављешм у Сборнику и сл. листовима. С тога нам и јесте жао, што је обрада вегова у ионечем морада човеку и невољно да напомене погледе бугарскога друштва на гор1ве дијадекте, погледе, који немају ништа заједничко са науком. II Књига Мидетићева тиче се теоријске стране бугарскога језика: откуда се јавио бугарски члан — особина бугарскога језика, којом се он оддикује од свих осталих сдовенских језика. То питање интересује Милетића већ иоодавно. Још у Период. Спис. XXI—XXII 805—331, Љ. XXVII 378 — 410, за тим у засебном раду 0 Напи и Ђидагзкот јегг~ки (2а^гећ 1889) нисао је он о томе појаву; о њему су у осталом писали и други (напр. Цонев, Теодоров и др.). Милетић је први изнео мисао да је члан у бугарскоме словенскога порекла, наводећи за доказ томе Форме ст. сдов. као работг (тај роб) и сл., а тако исго и Факат, да се члан находи и у руским дијалектима; сем тога и сложена деклинација адјектива у заједничко-сдовенскомз језику, а према томе и у бугарскоме, служила му је као доказ за то, јер у додавању заменице и (-же), 1а (-же), 16 (-же) именичкој промени придева он види неку врсту чдана. У овој својој расправи он наводи још ввше материјала за своју хипотезу, критикујући у исто време и све остале претпоставке о бугарскоме члану: Миклопшћеву, Јагићеву и др. Све се хипотезе о њему могу свести на две : бугарски је чдан туђег порекла и горња, Милетићева, да је буг. члан сдов. порекла. У овој расправи својој Милетић је разрадио детаљно своју хипотезу и донекле је модиФиковао. Видећи наиме да се члан у рускоме језику употребљава у доста ведикоме броју дијалеката, он долази до уверења, да је ово стара црта рускога језика. Како ово исто важи и за бугарски језик, то није ништа природније но претпоставити, да им је извор заједнички: „није чудновато, вели М., што су се први замеци тога процеса јавили у заједничко-словенске време — за такво мишљење находимо довољно потврда у синтакси свих Словена — али у свакоме случају ти су се замеци даље развили само у језику руских и бугарских Словена, и то, нема сумње, још у време када су они биди суседи у некоме куту словенске прадомовине" (7 стр.). „Једнакост бугарскога и рускога члана, веди он даље, гови нас да друкчије мислимо о сродству бугарскога јез. са осталим јужно-едов. јез.: речена једнакост говори у корист некадашњег непосреднога суседства и тешњега срод-