Prosvetni glasnik

1586

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

његове стране. 18 ® А последње, писмо војводе неверскога, јесте спроводно, којим је овај наредио свим властима под собом да Ренезија пропуштају и да му не чине никакве незгоде. 18 ' Дакле, сва четири писма везана су искључиво за личност капетана Ренезија, који је имао да прва три однесе из Франдуске српским главарима, те да с овима отпочне преговоре тодико пута вођене за рачун кнезова италијанских. Према томе она јасно говоре да је Ренези био с Јахијом код војводе неверскога, и у исто време тврде да Ренези с поруком војводе пармскога није отишао у Арбанију, већ на другу страну, за новим пленом. Ну Ренези није преварио само војводу пармскога. Он је то исто урадио и с Јахијом и с војводом неверским. Стари „гусар који само јури за ћаром и новотаријама" није могао а да не продужи свој стари занат. Пошто је од Јахије, у име војводе неверскога, добио писма, која су била одговор на онај његов извештај о састанку и договору главара у Еучима

186 ) »АдИ ВеаиззГтг Ра1ггагс1п II 1 т! еГ Вег> т ' Агстевсот, Уезсокг, МеV 1 ' 8аеегАоИ, III™ УатоАг е2 8гд" Ае1 пеШ 1трегго, 8а1и1;е (1е1 812 ге МсИо ГеНсИа е1 аи^ишеп^о пе11е 1ого (Н§ш4к, е4 аг1ош. Рег поз^га 8рес1а1е \'о1оп(;а, тозео <1а ^шзИв81те га§!ош е* саизе ћаБМато ДеИћегаЈо (!' ассотра^паге соп 1а ргезеп(;е соте ±'ас1ато 11 81§ ге СарИапо 61оуаш11 Еепе81, Уа1уо(1а пов4го §епШћото е4 &(1еН881то ЗегуНоге е1; соте *а1е (1ев1(1епато сће В1а г1сопо8сш1;о (1а (;и(;(;1 ^И Сар1 е(; 81§ п с1е1 биДеМо 1трег1о, е(; регсћ' е^Н (1оуега ГгаИаге, Лгзрогге еГ НзоГ^еге гтрог^апИззгтг педоШ нреИапХг а1 ветИо Ае1Т ОттроГепГе МАго, а11а заШе ипгкегза1е Ае РороИ еГ ЂепејШо с1' еввг Сарг е4 пое(;га раг41со1аге зоЉзћШопе езогИато е(; рге&Шашо рег с1о те(1е81т1 а Уо1егН еззеге 1'аУогеуоН е4 рге8(;агН јГе(1е1е а8з1з(;еп2а е(; аш4о т (;и4(;о дие11о сће §Н оссоггега 1п та(;ег1а &е\ позгго еГ 1ого вепгИо поМИсапДоИ езвеге (И поз^га теп(;е, сће (Иепо а1 (1еИо 81^ ге Сар14апо ш(;ега &(1е е(; сге(1еп2а ш 1иШ диеШ аИап, сће езрогга сИ сотвпззшпе по81га 4епеп(1о е§И (1а пој атрН881та аи(;огК;а, соте рег 1а рге8еп(;е ш о§п1 т1еНоге то(1о е(; &гта $Н сопсеЛато е(; ћауегето рег аргоуаШ81то диап!о 8(;аћ1Нг& соп 1 ДеШ 81&" о аИг1 (1ереп(1еп1;1 о гаррге8еп4ап(;1 1' аигогНа 1ого е(; 1101 а1Гтсоп(;го загето ргопИ а §га(;ШсагЦ (Н 4иие ^ие11е Ј* га ^ е > °ће загаппо сИ 1ого §из1о е(. зосПа^аИопе е(; апсо т ћопоге е4 ћепеНсш (1е 1ого РозЈеп е(; рег еззеге соб1 1а поз(;га с1е(;егтта(;а уо1оп(;а 8ага 1а ргезеп(;е 81$па(;а (Н побЈга ргорпа тапо е1 зј§111а4а соп Ј1 поз(;го 8оИ(;о 812Ш0. 1)1 Рап§1 И 10 (И аеиетћге 1615. 8и14ап Јаћ1а ^гал Рппс1ре ОКотапо«. И ово писмо штампао је Катуадди, само тамо има два испуштена места те га објављујем по свом препису, а овде га саопштавам цело што у њему има места која, се доводе у везу с оним каснијим извештајем о састанку главара у Кучима 8. септембра 1614. године. 18 ') Спроводно писмо војводе неверскога дато Ренезију гдаси: »Бе 1)ис (1е К1уег11018 е4 <1е Ка(;ће1о18, РаЈг (1е Ггапсе, раг 1а ^гасе (1е Б1еи Рппсе (1и 8 1 ЕтрНе е (1' Агсћез, Ргшсе Зе Мап4оие е1с. е(;с. 1/е СарНате Јећап Вепезу аДапГ оп зев а^егз 1е роиггопГ арреИез, ^оиз Ргшпз (;оиз сеих аизциек сез рге8еп(;е8 зегоп(; топа(;гее8, е4 пеап^тотз еп уег4и (И роиУоН а поиз Доппе раг за Ма (е Соттап(1оп8 а (;ои8 сеих ( јш 80п(; 8оив поз сћаг§е (1е 1е 1а18вег Нћгетеп! раззег запв 1иу (1оппег аисип етревсћетеп!;. Га1с(, а Кеуегз 1е XXIII 8ер4етћге 1616. 1^ (1ис <1е пеуегв (Раг Мопве§пеиг Бисгосз)*. — Докуменат је сачуван где и они горњи.