Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

1587

од 8. сеитембра 1614. год., Ренези је с њима пошао да их преда којима су била памењеиа и да с главарима преговара о даљем раду. Ну он није отишао камо је требало, већ је из Француске поново дошао у Парму, да јохп једанпут обмане пармскога војводу. А да је тако, доказа имамо и у првом и у другом Мармаљонијеву извештају, упућеним Већу Десеторице. Нарочито је интересан каснији извештај од 1616. год., у коме Мармаљони вели како је у почетку октобра 1615. год. успео да његов пријатељ Фабије Ђентиле пише Млечанину Томазу Квиринију, како би овај доставио Сињорији о свем раду Ренезијеву на покрету племена у Арбанији, обећавајући да ће дати списак имена свих завереника, владаоца с којим су ови, преко Ренезија, преговаралл, као и све друге појединости. Сем тога Мармаљони се беше ставио Сињорији на расположење да јој, ако она усхтедне, преда Ренезија у руке, пошто му то није били тешко постићи. После тог првог писма овај је очекивао одговор од Сињорије, ади кад га не доби у току октобра 1615. год., он улучи згодну прилику те из Мидана у половини новембра оде у Парму, где затече Ренезија, који се био вратио управо крајем октобра, дакле, тачно у време како је оно обећао полазећи из Парме у мају месецу те године. 188 У поменутом извештају Мармаљони вели даље да је војвода пармски лепо дочекао и гостио Ренезија, што значи да се овај умео добро договарати с оном другом двојицом варалица, с калуђером Андријом Бошњаком и с оним инжињером, те су сви скупа ареварили војводу о извргиеној мисији. Не изгледа да је друкчије било. А то, у осталом, Ренезију није било тешко постићи, јер се овај, као што се види, на такав посао био свикао. Али Ренези ни тамо није могао дуго остати. Пошто је у Парми поново нреварио војводу, требало му је сад да нревари и војводу неверскога — да буде доеледан у свом раду. Зато се кренуо на пут, али ношто је сад у Парми провео од прилике онолико времена колико му је било потребно за пут у Арбанију и натраг, и кад је отуда пошао, оиет није отигиао у Арбанију, ве& се уиутио у Француску к војводи неверскоме.

188 ) »Е 0031 пе1 ргшс1р !о сГ ОМоћге ргоззппо раввако Гесл вспуеге Да с1еио Ра1Ло (6епШ1е) а с1еМо 111 то б г Тотазо (Јишт сће ргоропеззе чиев^о пе&оМо с1е11а Ке1)е1Иопе & чиез4а 8ег 1па Кер са соп о&епгпп (11 (1агИ №411 Ц потј ргес181 сИ соп^тгаЛ, Н 1'о(;еп1а4о соп Н диа1е ћагетапо рег тегго с1е1 Сар 11 6ш. 1гаиа(;о е(; 1;иМе 1е аИге раг41со1ап1а е* 111 оћге сИ рш зе 1а 8ег та Кер еа ћауевзе §гасИ(;о диез(;о 1а1е сће 1га(;1ауа ћатег1о пеНе тап1, (1аг^Ие1о а11а 1те сИ с1е(;4о тезе Ј' Оиоћге сће ГасШзвипатеп(;е 81 ро^еуа ргсш!еге. »Мап(1а(;а ^иев(;а рг1та 1е(;(;ега е(; оИегка, (1а с^ие1 4етро 8(;еШ а(;(;еп(1еп1;о 4' ог(Ипаг1о Г18ров (;а сИ дие11а диап(;о 8ег та Кер оа пи ћатевве соттап(1а(;о, пе а1(;го рег 1иио Зе(;4о тезе (1' Оиоћге е88еп(1от1 ау1ва(;о, ап(1а1 соп ћиотзвЈша оссазтпе т Рагта уегзо теаго Н тезе <И поуетћге, е 8ерр1 с1а уего е сеПо 1осо Н (1е4(;о Сар п Ом еззеге рег арип!о гИогпаХо а11а /Уие (V ОНоЂге, соте 10 ћауеуо ауу18а(о е! а!Г кога. гИгокагвГ € ГгаНепегвг пе! дГагАто сН Рагта тоИо Ђеп 1,гоЛГа1о е гедоГоЛо" (У Мармаљонлјеву извештају).