Prosvetni glasnik
НАУКЛ Ц НАСХАВА
1597
заинтересованих Западњака значи да ни један од њих не може послужити као историјски податак о догађају у њима изнесеном и о карактеру његову. Зато мисдим да је архимандрит Руварац добро учинио што расправљујући питање о политичком положају Црне Горе према Турцима XVI—XVIII стодећа из. оног извештаја о састанку гдавара у Кучима од 8. септембра 1614. год. није изводио никакав закључак, 212 ) док је, супротно томе, А. Томановић погрешио гато је прецењивао вредност овог за нарочиту придику и са нарочитом сврхом удешенога документа, 213 ) који никако не може послужити за доказ у питању, које су расправљала поменута двојица. 114 )
ДАНАШЊА ОРБИЈА ПОД РИМЉАНИМА (НАОТАВАК) Војока. /. 0 војсци уопште. А. До Диоклецијана. 1. Врсте војске. Римска се војска у царско доба састоји пз легијона (1е§шпез), тако званих помоћних трупа (аихШа), Флоте, занатлија и провинцијалне и муниципалне милиције. а. Л-егијони. Јачпна једног легијона у првом веку по Хр. није позната, али је јамачао била пет до гаест хиљада пешака, колико је износила зацело пре и после тога времена. Уз то иде једно одељење коњице, које је, ирема Говерћ. ћ. 1ис1. 3, 6, 2, у првом веку бројало сто двадесет људи, а доцније можда три стотине. Сваки легијон има своје нарочито име. Та су имена давата или према месту где су дотични легијонари били врбовани, на пример V Игћапа (по граду Риму), II Заћша (по сабинској земљи), према ком божанству, као АроПшапз (по Аполону), по народу с којим се тај легијон борио, на пример IV ЗсуШса (скитска) и т. д., по оснивачима, на пример С1аисИа (по цару Кдаудију), Ећша (династија Флавијевска), 1Ј1р1а (династија Улпија); а нека имена су непознатог порекла. Осим тога легијони имају различне надимке, као р1а, МеПв (веран), 1'еПх (срећан), ушс1ех (осветник), а од Каракале они се називају још и по имену цара који влада: АМогшиала, беуепапа, богсПапа, РћШррша, СаПепа итд. На девет година после Августове смрти (дакле 23. год. по
212 ) Архимандрита Илариона Руварда МопГепедггпа 2., изд., стр. 60. 213 ) Д-р Л. Томановић, Г. Руварац и МопГепедггш (Сремски Еарловци 1899.) стр. 37. 2и ) Датуми из архивских двкумената употребљени су свуда по новом валендару, као што су документа обележавана.