Prosvetni glasnik

1598

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Хр.) имали су Римљани свега двадесет и пет легијона, до Веспазијана број њихов је нарастао до тридесет (под Клаудијем има двадесет и седам, под Нероном двадесет и девет, којима Галба дода још један) и тај број остаје до Септимија Севера (изузевши једно кратко време под Домицијаном кад је бшш само двадесет и осам), од кога до Диоклецијана има тридесет и три легијона. Л.егијон се делд на десет кохората (соћог1ев) од којих је прва двапут већа но остаде. Кохорте су се опет делиле на центурије (сеп4ипа); и то у прво царско време (иод Тиберијем је тако) свака на шест (дакле свега у легијону шесет), а доцније (на пример под Септимијем Севером; можда од Хадријана) прва на пет а остале као и пре на шест центурија (према томе у сваком легијону свега педесет и девет). Кад би кохорта била уређена (кад би се налазила „у Фронту"), онда су две по две центурије стајалеједна до друге у три реда. Што се тиче легијонске коњице, она је по свој прилици била растурена по свима центуријама. Легијони имају у ово доба сталне команданте, који се зову легијонски легати (1е§аћ18 1е§1ошв); такав легат је сенаторског сталежа и обично је бивши претор, тако звани преторије (ргае1огш8). Од Галијена легијонског легата замењује и команду над легијоном има ргае!ес1из 1е<датш, који није сенаторског реда, него витешког (тај цар је забранио члановима сенаторског реда. да се одају војној каријери) и о ком ће одмах бити више речи. Исто тако у царско доба имају легијони и сталне станове (сазГга). Командант једног таквог стана зове се у првом веку ргае!ес1;из саз^гогиш. До цара Домицијана у једном стану може бити више легијона, али сваки стан има само једног команданта; од Домицијана пак сваки легијон има свој засебан стан. 0'д то доба ргае^ес^из саз1гогиш у својој титули помиње и име легијона који је у његовом стану (на пример: ргаеЈесГиз саз1гогиш 1е§1ошз IV ЗсуШсае), но сад се он чешће зове само ргае^есШз 1е§1отз, па се од Септимија Севера титула ргае&сШз саз!гогит више и не јавља. Однос таквог пре#екта према легату легијонском и војничким трибунима, о којима ћемо одмах проговорити, одређен је нарочитом уредбом. Главни је пак његов посао у миру постављање стража и гариизонска служба, а у рату да намешта логор, да се брине о путовима, мостовима и слично. Највиши официри у легијону после легијонског команданта су мало час поменути војнички трибуни (ћчћиш пиШиш). У републиканско доба њих је било на броју шест и управљали су легијоном наизменце по два месеца два и два, али тако да та двојица редом командују по један дан. Да ли је било тако, једно и друго, и у царско доба, нисмо у стању да кажемо. Што се тиче дужности војничких трибуна, они у миру вежбају војску, надзиравају болнице, суде у логору, брину се за дисциплину, воде спискове и отпуштају одслужене војнике, итд., а у рату предводе војску у маршу и у боју и учествују у ратном савету као чла-