Prosvetni glasnik
8*
ОДЕНЕ И НМКАЗИ
115
с особитим интересом може норедити до сад непозната нам модификација иознате Вукове песме: Свеци благо дијеле у варијанги: Шедба шета Огњена Марија из села Осича у паланачкој кази, па онда сижеи из неких песама из тетопске, на и битољске казе и. т. д. и т. д. У том погледу ми се ипак радујемо појави ове књижице и сматрамо је као један добродошао литерарни прилог На Митров дан 1901. Београд. ПроФ. Ал. Станојеви!..
1УШе! 2чг УегћгеКипд ћудјетзсћег Кепп1ш$8е јп с!ег ВеУб1кегипд УОП 8ег> ВигдегФлп т \\ г јеи. * * * Није више никаква тајна да и наш народ опада у ногдеду физичког здравља и развитка. До овога жалосног резултата дошли су прво окружни и срески лекари, који су уочили нагло гаирење разних, па и најопаснијих болести у народу, а по том војни лекари, који су нашли да многи од регрута нису способни за војску, те су их морали пуштати као привремено неспособне. Искуство ових последњих натерало је и Народну Скупштину те је усвојила законски пројекат, који је пре неколико година поднео министар војни, да се у војску узимају младићи кад наврше 21 г. а не 20, како је до скоро било. Нема сумње, ова је мера по нужди оправдана, на се при овоме не може ни остати. Држава мора настати да се нађу узроци Физичкога опадања, да би се овоме злу могло стати на пут. Теориски се ово може лако расправити: треба да се у народу поред поправке економних прилика распростре што више хигијенског знања, пошто је свакоме просвећеном човеку сасвим јасно, да наш народ не уме да чува своје здравље, у колико би могао, и не уме да створи погодбе за правилнији фнзички развитак омладине, у колико му је и то могућно. Свакако у овоме је главни узрок злу, па се зато о томе почело не само да говори већ и да пише. Наше Лекарско Удружење покренуло је и Народно Здравље, да би помогло своме народу у горњој намери. Али, од овога, не може да буде веће користи при свем том што се Народно Здравље одлично уређује, а само зато што је наш народ већим делом још — неписмен. Потребно је, дакле, живо настати да се хигијенско знање уноси у све редове народа и другим путовима. А како да се то изведе, пружа лепе иоуке књижица, чиј је назив напред истакнут, која је пишчев реФерат XII интернационалном медицинском конгресу, којије недавно одржан у Москви. Овај је реФерат прво штампан у 2е11сћгН'1-у Шг 8с1ш1де8иш11н'](8р11е <ј ;е, који уређује Бг. те<1. е1. рћП. ћ. Ко1е1тапп, па је после оштампан и засебно. Писац одмах у почетку своје књижице каже, да се хигијенско знање може лако и брзо унети у народ у којем је већина неписмена. Одмах за овим он вели, да хигијенски списи, ма како да су популарно удегаенн, немају велике вредности у народу у којем се основно школовање тек развија. Стога он износи разна срества, која ће помоћи ширењу хигијеискога знања у народ, и која су према томе од особитог значаја и за нас, ако би их почсли нгго пре примењивати у практичном животу, тпм