Prosvetni glasnik

С.1УЖБЕНИ ДЕО

15

Како је овако поступање од неминовке штете по паставу, а скоп-чано је и са знатним материјалним тешкоћама и жртвама код самих учитеља, то препоручујем томе начелништву да нареди свима подицијским и оиштинским вдастима у томе округу: да се сва саопштења овакве врсте, која среске и општинске вдасти имају достављати наставницима и наставницама народних школа, врше нреко шкодских надзорника, односно нреко уиравитеља шкодског, како то захтева и обичан поредак ствари. У колико би пак за какав посао код ових власти био потребан и дични предстанак наставников, нека се позиви за то саопштавају дотичноме наставнику опет преко школске власти — надзорника односно управитеља школе — пошто је у свакоме случају неопходно потребно да школска власт буде у стању да контролише свако одсуство наставника и наставнице и да им у случају потребе и могућности одређује замену, односно да »одређу.је дан за лични предстанак. Нека се убудуће управљају према овоме све онштинске и подицијске и општинске власти. ИБр. 14214 4. декембра 1901. год. У Београду. Министар нросвете и дрквених иосдова, Љ. Ковачевић с. р.

Свима шкодским иадзориицима Сазнао сам да многе шкодске огпитине врло неуредно исплаћују станарину наставницима и наставницама народних школа, који ми се због тога врло често жале. Има општина, које својим наставницима дугују по сто и више динара на име станарине. Па ипак кад треба да се од ових наставника наплати порез, онда председници хоће да га наплате из наставничких нлата. Ако наставник изјави жељу да му се порез наплати из суме, коју му општина дугује на име додатка за сган и огрев, онда понеки покушавају да напдату изврше и егзекутивним путем. На овај начин овим се наставницима чини двострука неправда: 1) они се доводе у незгодан подожај, особито ако им је породица иовећа, јер не добију станарину на коју с правом рачунају, и тако падају у руке зеленашима, пошто се морају задуживати; 2) сумњичи се њихова грађанска свест, јер на први мах могло би се мислити да се нерадо одазивају својим дужностима према држави, а тим се опет руши и њихов наставнички углед. Да би се ово убудуће спречило, препоручујем вам да наредите свима школским општинама у подручном вам округу: 1) да станарину тачно издају сваком наставнику нрема чл. 59 шк. закона крајсм сваког месеца, и да се порез на првом месту напдаћује из накнаде за стан и огрев, па тек онда и од плате у кодико се од оне не би могао наплатити; 2) да све општине испдате свима својим наставницима сву дужну станарину до Св. Саве 1902. г. Крајем јануара 1902 године ви ћете ми поднети тачан извештај: да ди су се све општине одазвале- овој наредби. А у будуће уза сваки