Prosvetni glasnik

36

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Ради бољега прегледа ових питања и разлога који су Еомисију руководиди у давап.у одговора на њих, иека ми је слободпо, овде поменути их и о њима Комисиско мишљење изнети ио реду, како су у Вашем акту обележена. А после тога, прећи ћу на извештај о гдавним основама и одредбама, по којима је израђен нројекат закона о Университету Краља Адександра I. I. На питање: Да ли је Краљевипи Србији потребан Университет, нема сумње, да је одговор свију иросвећених и родољубивих редова нашега народа још и раније био једнодушан у том смислу, да наша нова и млада држава не би могда дуже остати без ове највише нросветне установе, а да у свом духовном н националном, политичком и прнвредном развитку не осети знатне штете и посдедице, које би се на њеном народном и државном организму, и у њеном подожају и утицају међу суседеим народима све јаче осећаде. Ако Србија хоће да врши мисију, која је њој историјом и светнм предањнма Неманићске државе, као и геогра .Фским и етнограФским иодожајем међу народима Балканског Полуострва, намењена, а још више освештана витешком борбом за ослобођење и независност новнЈега времена: то мора бнти јасно за свакога озбиљног државннка и политичара, да Србија као Краљевина у овојим садашњим границама, и у свом еадашњем међународном положају, треба на првом месту да буде држава за угдед добром земаљском управом г развитком народне прнвреде, развитком и унапређењем своје убојне снаге г а особито ненрекидним развитком своје народне просвете и стручне научне наставе, којој су средиште и извор животне снаге у Университету. Мисао о просветном средишту за самостадну српску државу разумеди су, и о њој се ночеди старати већ и наши славнн претци пре Косова, и ако само кроз духовну магду Средњега Века. Према иридикама тадање хришћанске византиске и римске образованости, они су у Светој Гори и по свима простраиим српскпм областима подизади храмове, манастире и задужбине, у којнма се хранила и развијада духовна просвета н књижевност. У овом правцу може се објаснити и оснивање самостадне сриске патријаршије, Српско нме, срнски правни обичаји и законн, срнска књига, српска реч и песма раширише се и одјекнуше по целом Бадканском Нодуострову, поЕгејском и Јадранском Приморју и Подунављу па и даље до Серета и Прута. Да је срнскн народ био срећан, да га велики цар Душан водн дуже времена нутем славе и државног јединства, то би се по свој прилици српска царевина још у XIV. веку, могда иодичпти својом Великом Шкодом, упородо с Ч^ешком Краљевином н Немачком Даревином нод царем Карлом IV, као што је се међу сдовенским и другим напредним народима онога и нозниЈег времена нрославила знаменнтим Душановим Закоником. Кад су још раније Сирски Арављани и Шнанскн Маври за време своје владавине уепеди иодићи и до знатног развитка довести своје мухамеданске Ведике Школе у Адександрији, Вагдаду, Кордови и Гранади, у којима се свакодика знања и науке тадањег човечанства могаху прибирати и гајити, тако да је чак и један римски папа из X века, у њима поцрпео своју световну научну образованост: то зацело и духовити српски вдадаоци и племићи не би дуго заосгали иза примерИ својих грчких, талијанских, словенских и германских суседа,