Prosvetni glasnik

просветни гдасник

жевници и фшшсофи , који Француски језик и Француску књигу уздигоше на светду висину не само у обдастима Француске државе, но и даље по Средњој и Северној Европи. Што се тиче Немачке, у њој за трајања ове друге позније епохе црквени раздори и тридесетогодишњи рат сведоше значај и утицај католичкцх университета на најнижу меру, но у исто време изазваше иодизање нових протестантских университета с новим задужбинама и повластицама од стране појединих протестантеких кнежева, градова и удружења. Ови нови университети у Немачкој, посташе у скоро јака духозна и научна средишта за одбрану савести и вере, за одбрану земаљских краљевских и кнежевских права противу папине и царске превласти, уједно с тим и средишта за гајење патриотичне и народае идеје, па и за развитак свеколиког људског знања. И поред све слабости немачке царевипе тога времена, поред све црквене и политичке поцепаности немачких племена и кнежевина пре и после ВестФалског мира (1648) до најновијег времена университети одржаше и високо уздигоше идеју немачког народног јединства, идеју немачког царства, коЈа у наше доба својим сјајним успехом задиви цео свет. Немачка, раније политички поцепана и слаба, била је јака својим духовним развитком, својим црквеним реФорматорима, својим великим ФилосоФИма, књижевницима и песницима. Доследно овом ' историском развитку Пруска краљевина и ако је у почетку овога века на бојном пољу од Француских орлова под Наполеоном била поражена и из реда великих Сила потиснута, прибрала је своју унутрашњу животну снагу и обрнула је наЈвећу пажњу развитку народне иросвете, привреде и иравосудства, Тада се поред старијих великих школа у Јени, Кенигсбергу, Ростоку, Гетингену и Бреслави подигоше нови знаменити университети у Берлину и у Бону на Рајни. У овом носледњем слушао је редовно предавања из правних наука и садашњи немачки цар Биљем II. Сличну улогу вршили су у средњем веку и до најновијега времена уншерситети у Италији. Обновљене студије класичких грчких и римских писаца и римскога права с талијанских универсшгета обасјаше средовечну, умним мраком притиснуту Европу и истакоше њеним народима нове духовне и политичке угледе и циљеве. А на тим многобројним тадијанским университетима црпели су своје духовно и национално образовање не само велики талијански државници и патриоте, но и њихова, великим народним идеадима одушевљена омдадина, коЈа је у нашем веку под заставама Виктора Емануида знатно помогда ослобођењу и уједињењу Италије. Ради јошбољега обавештења, кодико је и нашој Ераљевнни нотребан потпун университет, могу посдужити и статистички подаци о просечним бројевима университетских ученика, који додазе по разним европским државама на сваких 100.000 становника, ие узимајући у рачун ученике богосдовских Факудтета. 1 ) Ове цифре узете су по статистици од 1886. и 1889. године. Тако у Немачкој 48, у Аустрији 55, у Итадији 51, у Француској 42, у Белгији 82, у Холандији 45, у Швајцарској 50 мушких п 5 женских, у Данској 47, у Норвешкој 76, у Шведској 57, у Русији 9, а у Србији према прибдижном броју становништва од 2.500.000

') Види : 1)Ге (1еи (;8оћеп ЦшуетШеи, уоп V. 1лх18. I, ВегНп 1893.

■