Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

на Бедој Гори у 1621. години нрешао у аустриско-немачке руке, у најновије време.с пробуђењем народне свести од иоловине овога века усиеше, да великим жртвама и потнором делога народа подигну свој народни чески университет у Прагу, а осим тога труде се и раде, да добију свој университет и у Брну, у Моравској, где су већ успели, да изврше све припреме за нарочиту ческу политехнику, без обзира, што веома добро уређена старија подитехника већ постоји у Прагу. Исто тако Румуни, одмах по извршеном великом деду спојења Влашке и Молдавије у једну румунску државу, подигоше своје ведике школе у Букурешту и Јашу, на ступањ университета са медицинским Факултетима. Но и то им није довољио, већ озбиљно иомишљају, да ускоро подигну и трећи университет, у једној вароши ближе Дунаву. Грци, одмах после свога ослобођења, још у првој половини овога века бише вредни и срећни, те потпором својихбогатијих земљака из целе Европе добише свој народни университет, који је њиховој народној мисли много иомогао, да се шири и изван граница краљевине Грчке. Хрвати са веома слабим средствима већ су славили 25-годишњицу свога университета у Загребу, где се у велико спремају да подигну и Медицински Факултет. Бугари ће по свој прилици скоро учинити то исто. Па може ли Краљевина Србија даље остављати, да је сви суседни и балкансци народи у овој великој културној утакмици претеку ? II Моћ и утицај университета на мисао о народном јединству веома су благотворни, а томе су живи сведоци немачки и талијански университети. Њихова најстарија уређења са повласгицама, које су им давали цареви, кнежеви, напе и владике, била су далеко од обилатости средстава университетских установа новијега доба. Исто тако и научни плодови њихове наставе, намењени већином за црквене и правно судске потребе према општем ниском стуињу људске образованости ранијега времена не могу се ни приближно уиоредити савеликим иолетом исјајним научним успесима, који у току XVIII и XIX век захватише у све разнолике односе и појаве народног и државног животаа и отворише људском духу погледе у највише СФере природних закона, ,које унрављају васеленом и друштвеним развитком. Шта више друга епоха европских университета на измаку Средњега и у почетку Новога Бека бележи у извесном смислу научни назадак према ранијој епоси, у којој су глас и слава Париског, Болоњског и Прашког университета привлачили у своју СФеру све смелије и напредније умове у Европи. Имена ФилосоФа Абелара у Француској, и црквених реФорматора ВиклиФа у Енглеској, Јана Хуса у Ческој и ./1утера у Немачкој остаће кроз сва времена умног развића евроиских народа сјајне звезде, које пробише мрак тешкога и дуготрајног притиска римпанине црквене и политичке владавине над народима и над државним поглаварима Средње и Западне Европе. Овај реФорматорски покрет обустави се у Француској инквизицијом и Албижанским ратом, у коме су у јужним областима огњем и мачем а у име Папе н Краља истребљени јервтици. Налик на ово видимо после 200 година изливе верозаконског Фанатизма у Паризу, иокољем протестаната Хугенота. Но развитку Француске Галиканске цркве и ослобчђењу краљевске државне власти од папиног деспотизма помогли су много университети, из којих се иојавише учени правници и државници, а у XVII и XVIII веку и одлични књи-