Prosvetni glasnik

42

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

институте основати, — част ми је према сагдасном мишљењу Комисије одговорити, да би те установе са материјалним средствима и научним снагама које су до сада биле Ведикој Шкоди на раснодожењу, могле само у иочетку за три досадања Факудтета бити довољне, да нослуже за обилату и у свакон погледу успешну наставу. Но с медицинским Факултетом на уннверситету којп би се у нашој новој Краљевини под именом и заштитом Њ. В. Краља Александра I подигао, са задатком, да буде расадник нросвете и огњиште више научне и стручне наставе за све гране живота и државног развитка у српском народу, не би биле довољне, а то се већ и по себн разуме. Нема сумње: Велика Школа са своја три Факултета за скоро четири деденије свога живота од времена друге владе Кнеза Михаила, послужила је Србији и Срнству угледно и срећно за културне и иолитичке задатке, који су јој њезиним мудрим и родољубивим оснивачима и добротворима намењени бпли. Она је посред бурних иолитичких унутрашњпх и спољашњих прилика и потреса, који су нашу Отаџбину стално пратили од првог часа њеног ослобођења, и борећи се са небројенпм материјалним незгодама и недостатцима скопчаним са сиромаштином и неутврђеним политичким положајем наше нове државе, дала свом народу цео низ снремних, угледних и заслужних људн, чнновника, књижевника, научника, привредника и иолитичара, каквима би се и која друга старија и нанреднија држава подичити могла. Наша Велнка Школа одгајила Је на својим недрима извесно коло сриских ваљаних књижевника и ироФесора за средњу и вишу Факултетску иаставу, који нашој нросветуправи и нашоЈ Отаџбини чине част, а међу њима пма имена, која су одлично позната и чувона не само у Срнству и Словенству, но и у ширем књижевном свету у Европи. И пошто су и код нас већ од 20 година уведени државни проФесорски иснити, а недавно и строжији о>акултетски испити: то се слободно сме тврдити, да јенаша Велика Школа достојно вршила свој задатак и накнадњга Отаџбини жртве чињене за развитак и обрађивање наука у њеном крилу. И ие само то, но нек ми Је слободно овом приликом исказати своје лично уверење: да се Велика Школа данас може подичити знатним бројом научних снага и наставника, који у књижевности и на катедри заступају часно и достојно науку и струку, којој су свој живот и своју снагу наменили. Напослетку из недара Велике Школе изишло је оно коло честитих и врсних српских синова, који гајећи заветну мисао старе српске државе имадоше смелости и среће, да под славном заставом Обреновића огласе рат за ослобођење и уједињење српскога народа и да Иотомку Великога Милоша метну на главу Краљевску Круну. Но све ово не бн било довољно, да нас одбрани од нраведног прекора, да за народну просвету па и за нижу и вшпу стручну наставу у нашој земљи према приликама и према захтевима нашега новога политичког и приврсдног међународног положаја нисмо довољно урадилн, или боље рећи мало смо урадили. Ннсмо били у стању, да јасно разумемо велику философско - историску мисао и поуку овога века: Да у општој културној и политичкој утакмици они иароди, који се, разним унутрашњим и снољашњим незгодама задржани слабо крећу нанред, већ тим самим излажу се оиасности, да их други јачи или п слабији претеку, иаткриле и с пута потисну стазом назатка и зачмалости. После срећног ослобођења и организовања наше нове државе под мудрим Ми-