Prosvetni glasnik

174

ГГРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

а) Природни пример очигледан Природни је очигледан пример прошаста иредстава о догађају, који се десио у стварном животу а који није вештачки удешен. Ту се подразумевају догађаји, који се врше ик својих, природних побуда, а не из каквих побуда ван њих, нпр. васпитних. Ови нримери могу опет бити двојаки: могу потицати из односа нечијег према самом васпитанику, где васпитаник тај однос посматра и памти као пример, а могу опет потицати из међусобних односа сасвим других лица, које односе васпитаник само посматра без непосредног личног суделовања у њима. Њихово утицање на норално развијање васиитаниково издожиће се у овоме одељку упоредо, те да се излагање не би сувише отегдо, да се сличне појаве не би цепале на двоје и да би се избегло нонављање. Утицај ових примера из прве групе, где други долази у додир са васпитаником, по правилу је јачи и трајаишији од утицаја ових примера из друге групе, где васпитаник иосматра туђе међусобне одношаје. Јер, пре свега, представе о понашању нечијем према самом васпитанику остављају у духу његову јачег трага и дуже се памте него представе о понашању нечјем према ком трећем, где васпитаник не суделује непосредно. Осем тога је она представа о понашању нечијем према самом васпитанику везана у исто време са врло јаким детињим осећањима, чуствима, која доцније утичу на вољу као снажни мотиви; напротив, представа о понашању нечијем нрема ком трећем увек је у вези са слабијиш осећањима васпитаниковим, која доцније због тога утичу на вољу као слабији мотиви. Из овога следује једна врло важна разлика између ове две врсте ових иримера, који се теку посматрајући туђ рад, а који према томе добивају и различит значај за васпитавање. Тако ови примери из прве груие, где други ступа у непосредан однос према васпитанику, имају један велики недостатак у томе, што васпитаник често нетачно иосматра и неаравилно схвата оне догађаје, који овде служе за пример. Ови се догађаји врше тако рећи у сувишној васпитаниковој близини, те их с тога не може он јасно прегледати. Даље су утисци од таквога догађаја праћени често и сувише јаким осећањима, па не ретко и аФектима, што све смета интелектуалним радњама у васпитаника, те не може туђе понашање да схвати хладно и правилно. Нарочито у оваквим приликама није у стању васпитаник да правилно схвати узроке и иоследице у догађању, а које је, онет, од пресудне важности у васпитавању. Колико и колико пута због овога не може неискусно дете да увиди своју погрешку, ни да оцени своју заслугу, те с тога поК УДУ ОД старијих сматра као сувише строгу, као неправду, па чак и као освету, а иохвалу као сувише благу!