Prosvetni glasnik

290

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

дања Коперникових деда и оиа у место да нађу следбеника наилазе на страшан отпор од самих астронома. Велики астроном на кога сад прелазимо био им је јак противник својим особитим сунчаним системом, који је са њим и узумро, јер не беше на здравом темељу постављен. Тихо де Брахе. 1588. године на својој опсерваторији у Уранијенбургу започе гатампање дела Ђе типт АеТегег гееепИогИиз рЈгепотепга МЂег зесиппж, које је дело тек 1602. довршено у Прагу. У овом делу излаже Тихо свој систем, којим замењује Коперников. Тихо де Брахе родио се 1546. као син једног шведског племића. 1560. ступио је на универзитет копенхагенски да по жељи своје породице штудира права. Да није био наклоњен овим наукама види се из тога, што је се по доласку у Љ.јициг одао искључиво астрономији 1562. Његови се сродници љутили, што се као племић одаје неплемићским студијама и одреку му сваку иомоћ. Стен Бил, његов ујак, био је једини који га је потпомагао, и који му је доцније по повратку његовом у отаџбину, сазидао једну опсерваторију и хемијски лабораторијум на своме пољскоме добру. Он је нашао да се плава крв неће прогрушати ако се ода науци, и да ту може више користити но сатирањем времена у лову и беспослици, како обично племићи и живе. Тихо де Брахе чувен је као велики посматралац. Ирво га прославило откриће једне нове звезде јасније од Венуса 1572, која је доцније ишчезла. Кад је 1574. држао у Копенхагену предавања из астрономије и био представљен краљу Фрндриху П-ом, овај му је поклонио острво Ивен (Нћ г еп)у каналу Категату, сазидавши му чувену опсерваторију 1576.-1580. познату под именом уранијенбуршке. Посматрања Тихо де Брахеа врло су прецизна. Он је био и велики механичар и први је увео таблице за коректуру погрешака, које долазе при посматрању од песавршешЈСти инструмената. Од 1576.-1597. Тихо је посматрао небо у кругу великог броја ученика у Уранијенбургу. По смрти Фридриха II. иоложај Тихов у Уранијенбургу није био сигуран. 1597. год. оде у Копенхаген, где му непријатељи забранише употребу његових инструмената за посматрање; с тога оде у Росток. 1599. год. опријатељио се са царем РудолФОм и оде у Праг као царски астроном, астролог и алхемичар. За долазак добио је 2000 дуката, а плата му је годишња била 3000 Форината, имао је кућу у Прагу и замак Бенах до Прага. Најважније што је овде добио то је Кенлер, кога је узео за асистента. 1601. 24 октобра умро је Тихо, после једне гозбе. Тихо се одликовао скупљеном масом чињсница из посматрања. Резултате из ових чињеница извео је љегов асистент Кеплер и тим поправио Коперников систем. Тихо је на основу својих посматрања опажао велике недостатке у систему Птоломејевом. Налазио је да је много згоднији Коперников систем али се није могао сложити са окретањем земље.