Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

291

Замерке Тихове на Коперников систем су ове: 1) Кад се земља окреће, зашто камен пуштен са каквог торња пада на нодножје истог. Механика је онда, као што видесмо бида у развоју. Коперник је сам ово бранио тим, што се сва тела на земљи крећу заједно са њом. 2) Земља је тешка, незгодна да се покрене, док је код звезда сасвим друго: оне су згодне за окретање. Ротман приврженик Коперников одговорио му је на ово. Земља се може тим пре кретати, јер је по подацима Тиховим мања од Сунца 140, Јупитер 14 и Сатурно 22 пута. 3) Кад се Земља тако дуго окреће око Сунца, онда треба непокретнице да промене своје међусобне подожаје (нривидно) а то не стоји. На ово је дат одговор још од Коперника. 4) Није могуће наћи силу, што би Земљу увек параделпо одржавала нри кретању. 5) Библија се противи обртању Земље на месту, код Јозуе 10, 12. Он је створио помирљив систем. Узео је да се Сунце и Месец окрећу око Земље, а остале планете око Сунца. Нешто из Птоломеја, нешто из Коперника. Медлер вели да је овај систем недостојан великог Тихо де Брахеа. Други астрономи узимљу да је овај систем напреднији од Нтоломејевог, а несавршен према Коперниковом. Тихо има заслуга са овим системом. Он је оборио Птолмејев а припремио земљиште Коперниковом. Слава Тихова пронела је његов систем кроз цео свет; он је био примљен пре од Коперниковог, и с тога Птолмејев и пао. Само његов асистент, велики Кеплер, није се могао сложити са системом свог учИтеља, с тога га је Тихо до сцоје смрти гонио да пристане уз његов систем, који има тако велике сдичности и са Коперниковим. 'Гихо де Брахе припада сав астрономији, физици принада погледима својим на комете и астрономску реФракцију. За комете се држало дотле да припадају нашој атмосФери, према томе су долазиди у Физику, из атмосФере их је отерао Тихо, а према томе и из Физике. Једна најчудноватија личност овога века: пола дилетант нола научар, јесте Ћамбатиста дела Порта. Његово најзнатније дело је Мадга паШгаИз 1589. Порта. му 6 Ле тггасиИз гегит ипГагаИит ИЂгг XX. 1589. Порта је ШгшшшгаН; ^ И() (1533.—1615.) богат неанољски племић, који се ионекад поред свог разноструког занимања, бавио и физиком , више из дуга времена. Много је путовао, дружио се са чувеним људима. прикупљао истине, штудирао кдасичке природне науке и у једном делу из.нео све сакупљене ствари у своме веку. Но он се одликује од обичног сакупљача, он се појављује као експериментатор и тим обогаћује Физику многим открићима. Његови радови немају прецизности, јер је његово знање иовршно, математичко му је знање потпуно недостајало, строго фидософско око није имао. У делу РпеитаНсогиш 1Љп III. износи предлог о могућности воду да преведе преко брда. За ово му је нужна само једна цев, која ће спро20 *