Prosvetni glasnik

418

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и домаћих животиња, избушене шкољке, камене ђинђухе, копче. И бакарних накита има доцније. Међу преисториским накитима много их је, који су били амајлије против непријатељских сила. — У историско доба тетовирала су се многа индојевропска племена (Трачани, Илири, германска племена); археологија потврђује да је тај обичај украшавааа бно познат у палеолитско и неолитско доба. Не зна се да ли су се у прадоба' наши преци тетовирали, јер није био овај обичај познат у Индији и Ирану, у Грчкој и Риму. — У прадоба носили су дугу косу и браду разне „Фризуре" дођоше с истока и у доисториско воеме. Песма, свирка и игра карактерне су при одени духовних особииа једнога народа. У прајезику нису тако развијене речи што значе песму као речи које значе говор. 1 ) Обично су имена и глаголи што значе С песму' и 'певати постали од старијих речи што значаху 'гласно говорити, 'дати јасан глас'. 2 ) А према томе као да се код старинске песме пазило на јачину изговорених речп, на дизање и спуштање гласа, на интервале између гласова, — те је она била налик на рецитовање свештеника, врачара и пророка при обредима. Од натетичнога говора до рецитоване песме мали је размак и неосетан прелаз. Прва и најстарија поетска Форма у Индојевропљана биће ово патетично дизање и спуштање гласа и ритмичко изговарање реченице. Врачарске изреке и песме, најстарија врста индојевропске поезије по Шрадеру, посташе због нрактичне а це због естетичке потребе. Оне су певане крај болесничке постеље, нри погребавању мртваца и при жртвовању. — С ритмичким изговором речи врло је рано удружен ритмички ход, с песмом игра. Најстарији се трагови проетничке песме сачуваше у најстаријим деловима Веда, у Арвалској песми и у германској поезији. Као да ће загонетка с ритуалом скопчана, судећи по најстаријој Веди и Еди, допирати у прадоба. Јесу ли и индојевропски ритам сачували најстарији индојевронски песнички споменици као што тврђаше Р. ВестФал — тешко да се може знати и доказати. У ведској Индији, у Јелади из доба Одисеје, у на]старије доба у келтским и германским земљама јавише се нарочити певачи — • несумњиво доцнија иојава, непозната у прадоба. Песму прати свирка. У индојевропско прадоба, судећи по том што нема заједничких речн за какве год музнчке инструменте, или никако није било њих, или су били врло прости. Осим левкастих бубњева од иловаче из мегалитских гробова (у Алтмарку) нису нађени никакви инструменти из неолитскога доба. Ово би се сложило с оним што се зна о примитивним народима да јако воле бубњеве, и ритмичке више него тоничне инструменте. — Што се тиче игре, исто тако речитог израза душевнога

') Упор. једначину: санскрт. ^асав-, авест. касаћ = грч. '1п од, о'у>, лат. 'оох ; и лат. 'гегђит = гот. гоаигЛ, ст. прус. тгАв. 2 ) Тако гот. згддшап ($ш&еп). лат. сапо, литав. дгеди.