Prosvetni glasnik

/I

НАУКА И НАСТАВА

419

стања, није између ње и живљега хода, скакања и живљега кретања би„10 веће разлике. И њен ритам беше ирост као у песме. Игара је било од вигае руку: игра с песмом, реллгиозна игра, мимична игра, и игра с оружјем. Да ли су ирве игре индојевропских племена наслеђеие из прадоба или су дошле са стране — остаје широко иоље конјектурама, зна се пак да игре иду од народа до народа као свака „мода". 0 вери и веровању индојевронскога иранарода дошло се у науци до неколико утврђених резултата. Језгру индојевропскога веровања чињаше обожавање 'неба' и оних сила природних што се на њем јављају и с њим стоје у свези. Такво веровање нађе Херодот у Перса, Цезар у Германаца, Ре1ег уоп Бизћигд у Пруса и Литванаца. 1 ) Небо обожаваху први Индојевропљани због дневне светлости, коју доношаше, а старешинство му признаваху тим што га зову 'оцем'. 2 ) 'Бура 5 Је најзнатнија појава природна на небу; она је силно утицала на осећање примитивних људи и зато послужила за основу многих божанстава. Индојевр. реч што значи с гром 3 поста име једноме божанству. 3 ) Још обожаваху С месец и 'сунце'. чија су имена заједничка свима језицима индојевр. пгемена. 4 ) Осим тога обожавају 'звезде 5 , н. пр.'Даницу, која је могла имати проетничко име, налик на лит. аизггте 'зорњача'. 'Вечерњача' и 'зорњача' беху 'синови 5 неба (грч. Ј1ое-у.огдо1,) и или су персониФИКоване (господари коња) или териоморно замишљане („коњи", санскр. ад^Гпаи). И зора' је обожавана као небеска појава, 5 ) даље 'ватра', 6 ) која иерсониФикована поста богиња домаћега огњишта (Хестија, Веста), најпос/1е 'ветар' и'вода'. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

') Ведско Луаив сачува апелативно значење 'небо', грчко Зебд, лат. Лгев-рИег, ЈиррИег. с. герм. Тгјг, ст. г. н. 2ш већ су персонивикована божанства. 2 ) У санскр. Буаив рМ, грч. /Љг пахт^, лат. ЈиррНег. 3 ) Герм. Ђопаг — ТЈгбгг, келт, *Тапагов, лит. РегЈсппаз, у гр. истих особина. 4 ) Санскр. тав-, авест. та11-, ст. перс. таћ-, ст. грч. џпмј , гот. тепа, лит. т&пи,. слов. м-кс-дцћ; — лат. Шпа, слов. доуил; грч. оеЛг/гг] 'сјајна', арб Лгепе, сан. сапАга = 'сјајни'; сунде = санс. впгуа и згаг-, грч. уЛмд, лат. зо1, гот. ваип, кимр. ћеИ, ст пр. заи1е, лит. заи1е, слов. *слхно у слхнкце. 5 ) Санскрт. изаз-, авест. ивик-, гр. т\ич, лат. аигога (*аивоза ), литав. аизгга. 6 ) Санскр. Лдпг = лит. ТЈдпгв = огни.