Prosvetni glasnik

420

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

СТАРИНСКИ ЗВУДИ НАРОДИИХ ПЕСАМА ПРИЛОГ ЗА РАСПРАЕУ ПИТАЊА 0 СТАРИНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПвВАЊА од Анд. Гавриловића

Питање о старини српског народног певања има већ сво.ју историју. Најпре „Свједочанствима из прошлости о српским народним пјесмама", у Отаџбини 1875, књ. III. стр. 574.-589, а по том у седмом одељку „Сгас1је га Шз^опји 81отшзке паго^пе роегуе" ВаЛ јпдоз1. Ака<1еппје XXXVII, проФ. В. Јагић изиђе с разлозима и доказима, да је наших народних песама било у четрнаестом веку па на .овамо, постављајући сумњу да их је могло бити и знатно раније судећи по летопису попа Дукљанина. Наводи и разлози В. Јагића остадоше без противљења све до појаве студије Д-ра Т. Маретића „КозотзкЈ јипас1 1 <1о§аЗај1 и иаго(1пој ер1сГ К , ВаЛ 97. Ту Маретић изиђе с мислима да наших народних песама, понајпре епских, није било до косовске катастроФе, и да је тада том народном несрећом пробуђени песнички дух народни певајући само Косово почео певати и о ономе што је дотле само причао. Разлог је поглавито у томе, што од толиких историских догађаја пре Косова народна песма памти само један једини — бој на Велбужду, који је опеван у Вукову зборнику узгред као увод једној другој песми и у зборнику Петрановићеву као посебна песма, Па и тај један догађај, зато што у песми Петрановићевој има доста неистина историских, могаше бити опеван управо после Косова. На природан приговор, да је песма могла постати пре Косова — на даје после Косова историски колорит потамнео, Маретић вели: „Ја на то одговарам: док је Душанова војна год. 1330. једини историски догађај докосовскога времена, који је оијеван у народној пјесми (и то само у једној до сад познатој), није ни мало вјеројатно, да би се сви други докосовски исторички догађаји из народнога памћења изгубили, јер ако је народ о Немањићима могао до XIX вијека сачувати пјесама, које о њима говоре ствари измишљене: за што не би сачувао и коју такву пјесму (осим наведене о боју год. 1330), у којој су били опјевани исторички догађаји" (стр. 113). И мало пре тога: „Ако се о једном историчком догађају могла сачувати пјесма до данас ваљада би се и о другијем историчкијем догађајима из преткосовскога времена пјесме сачувале, да их је било " (72). После тога В. Јагић у своме АгсШу-у В. XII. поново изиђе с мислима, по којима се Маретићева теорија не може никако примити нити ее наводима његовим могу потрти сведочанства, колико их има, о дубљој