Prosvetni glasnik

34*

РАДЊА. ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

505

уметничке несме. Лаке уметннчке прииоветке. Учење напамет краћих иробраних умотворина и лепих места из већих дела. Књижевност. Усмена и писмена књижевност. Поезија. Главне особине ноезије; деоба. Српска народна усмена књижевност. Спољашња страна народних умотворина: стилске особиие, фигуре. метар. Унутрашња страна народних умотворина: врсте и карактеристика њихова; етичка вредност. Народна књижевност према забавној књижевности словенској, према апокриФној и богомилској књпжевној радњи. Усмена вежбања. Изношење садржине прочитапих састава у облику слободних нредавања; расправљање иојединих тема на основу штива. Писмена вежбања као усмена. Вежбања у изналажењу и расноређивању грађе за писмене саставе (на часу); краћи иисмени састави по упутству иаставникову. Писмена вежбања, домаћа и школска, по једно на 15 дана. VI. Разред Граматика. Кратак преглед старословенске деклинације и конјугације као прцирема за читање обичнога старословенскога и старосрпскога текста у „Примерима" Ст. Новаковића. Читање. Одабрана места из дела Св. Саве, Стевана Првовенчаног, Доментијана, Теодоспја, Данила, Цамблака, Еонстантина и др. са потребним граматичким, литерарним и стварним објашњењем. Одабрана места из главних песника далматинскпх и дубровачких с објашњењем језика, стила и облика. Новела, роман од угледних писаца српских. Шекспиров „Кориолан" или Лазе Костића „Пера Сегединац"; Трифковићев „(Пколски надзорннк" с објашњењем особина драматскога песништва. Књижевност. Увод у српску књижевност. Рад Ћирила и Методија и ученика њихових. Преглед старе српске књижевиости. Прво доба: нрилике при почетку књижевне радње; византизам; Св. Сава; Стеван Првовенчани; Доментијан и Теодосије; Архијепископ Данило. Друго доба: слабљење књижевног рада и узроци томе; Грпгорије Цамблак; Константин философ. Треће доба: књижевна радња за време народног робовања; летописи и родослови ; патријарх Пајсије; српске штампарије. Преглед средње српске књижевности. Културне ирилике у Дадмацији при почетку песничкога рада на народном језику. Песници сплетски и хварски: Марко Марулић, Луцић, Петар Хекторовић. Дубровачки песници: Менчетић и Држић, Марко Ветранић, Чубрановић, Наљешковић, Марин Држић, Динко Рањина, Златарић. Класично доба дубровачке књижевности: Иван Гундулић, Јуније Палмотић, Иван Бунпћ; опадање песничкога рада после труса — Јакета Палмотић, Петар Капавелић, Игњат Ђорђић. Усмена вежбања као у У разреду. Учење на памет појединих места из писаца. Писмена вежбања као у У разреду; превођење са староерпског. VII. Разред Чатање. Главна дела Качића, Рељковића, Рајића, Доситија, Мушицког, Видаковићз, Вука Караџића, Симе Милутиновнћа, Јована Поповића. Читање и анализа одабраних места с обзиром на језик, стил и облик.