Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

563

мдеко, 1 ) масло 2 ) које су најпре употребљавали за мазање теда и косе, па тек пошто су се оделили, почели гајестии сир, 3 ) који беше просго 1ас соа§и1а1ит. Северни су народи, изгледа, више пажње обратили млеку, отуд старинска имена за повлаку, Каћт, 8аћпе. 4 ) Од коже је градио тетиве, каише, њу узимао је за мехове и штитове. Говече је презано у јарам (нго) да вуче кола, 5 ) која су била у нрадоба, судећи по заједничким именима за осовину, руду, јарам и многе друге делове кола. — Некада је говече живело као дивље у Јевропи. Један ће му предак бити ћоз рпгм§епшз ('ур с дугим роговима,®) други ћоз В18ОП = ДУЈезеп!, зубар, познат у источној Јевропи. Њихових костију беше у швајцарским насељима на кољу. Можда је и слов. волг било њему име.') Прва доместикација дивљега говечета (ћоз ргтп^ептиз) даде слабу и иеразвијену расу, свакако због лоше хране, запуштености, хладноће и т. д. Такво беше старогерманско и скитско говече (Тацит, Херодот). Нове се расе говеди развијају у исторнско доба (в. Хенове КиНигрПапгеп ипс! ПаизИнсге.) Док се пређе узимало да је прадомовина коњу у степској и пашом богатој предњој и средњој Азији, сад све више нагињу нриродњаци другом гледишту, да јо и у Јеврогш живео дивљи коњ. У Јевропи је пасао у иостглациално доба тешки дилувијални коњ, предмет лова надеолитских људи. Кад знатан део Јевроне обрасте шумом, дивљи се коњ уклони у степе, али заоста где где и до у исторнско доба, пасући на пропланцнма. (А. Неринг, А. Ото). Због његове велике брзине дали су

Ј ) Сапскрт. ЛаЛћап- = ст. прус. Аа&ап, грч. уаЛа (уЛауод) = лат. 1ас, гот. тг1иТсз = ир. те!д, слов. мл-кко из готскога, као келт. ир. 1ас1М, кори. 1аИ из латин. в. и гдагол 'мусти': грч. а/гМуо, лат. ти!уео, ир. ЂИсМт, ст. г. н. тИсћи, слов. л\лхзж, лит. тШи (у санскрт. т%ј- 'в1ге1сћеп'').

2 ) Санскр. ајуа-, 'жртвено масло', апјапа 'широ', лат. ипдиепНт, ст. пр. апс1ап 'масло за јело', ст. г. н. апсЋо, ир. гтђ и санскр. загргв- 'раскрављено масло', кипар. гЛсрод 'масло', еАтгод ■ 'еЛа^оу, атвар, англосас. зеа!/ 1 'заЊе', арб. да1р 'масло за јело'. Слов. лисло од маз-ати.

3 ) Уиор. авест. ШГггпат = трч. тирбд, слов. тварогх (у тур. 1огак, маџ. 1агоћ). Слов. смрх, лит. зуггв — подсећа на кисео укус, као год и лат. сазеиа: слов. к мсјлк, кклс-л.

4 ) Герм. ср. г. н. гоит, англосас. геат, от. ск. гјоте, ср. г. н. »апе (и зеппо 'чобанин'); слов. лшсти, л»жтнти, рус. сметана, лит. тепШге, санскр. тапПшИ 'дира'; лит. дггејп 'скидам скоруп', дггеИпе 'Ваћпе', можда сродпо са санскр. д1>г1а 'масло' = ир. дег1 'млеко'. Из роман. језика дође у германоке Ђи1угит, Уи1шит ст. г. н. 1и1ега, англосас. 6 иХеге.

5 ) Санскр. уида-, н. перс. јиу, јерм. 1ис, грч. ђуубу, лат. гидит, гот. јик, слов. нго, лит. јипдав; — кола од кор. гаЋ- = лат. гећо, везљ: санскрт. ^аћапа, грч. о /7Јца, о/од. ст. г. и. гсадап, ст. сл. ввзх, лит. изеНтаа; в. и за точак: лат. го1а, ир. го1ћ, лит. га1а8, ст. г. н. гаА (= санскр. гоЛћа), и санскр. сакга-, грч. хЈхЛос;, англосас. ЂгиеоШ, ст ск. ћго! — и коло, сканд. ћге1; јерм. Аигдп 'лонч. витао', грч. грб/од, ир. Игосћ, слов. дрогл, дрогн, и т. д.

6 ) Слов. торл, ст. пр. 1аиггз, сев. герм. 1ћјогг, грч. гаурод, лат. 1аиги8. С овом је речи доводио и Ј. Шмит семит. 1аиги, из кога би и постадо оно име. ') Грч. роЛ- у (1о'Л-1,гво$ < зубар Ј .