Prosvetni glasnik

564

просветни гласник

му име још стари Индојеврошвани. 1 ) У неолитско доба, кад пада и индојевропска заједница, коњ још служи и као прииитомљен за храну: његово месо, кобиље млеко, а кожа као и од говечета.; још га не прежу у кола, нити јашу, чувају гау заграђеним местима. 2 ) Његовојемесо служило за храну још у историско доба, а свуда су га на жртву приносили, У Јевропи Келти као да беху особити љубитељи коња, од њих се многом научише германска племена. 3 ) Много доцније коњ би употребљен у рату (ће11а1ог е^ииз) и у домаћем животу: за јахање и презање у кола. Ово дође с јевропскога југа, као што се види из историје ширења јужних речи за коња ка северу. 4 ) И Семити су још у своје прадоба имали припитомљена коња и заједничко му је име; 5 ) исто тако Финска и турскотатарска племена. С коњем дође старим Јегипћанима и име му од Семита; Сумерци су начинили за коња ново име 'планински или источни магарац'. У неолитској Фауни била је и коза (у старим културним насеобинама пз тога доба има од ње трагова). Патили су је не само у планипским него и у равнијим крајевима око Средоземнога Мора. И језиковна дата потврђују да су козе чували неолитски Индојевропљани. 6 ) Преци су јевропске домаће козе Сарга ае§а§ги8, Безоарска коза или Равеп«. Ове дивокозе живе и данас у средњој и заиадној Азији и на више острва Средозем. Мора, шожда и у планинама у Грчкој. Тешко је разликовати дивљу козу од нодивљале. Дивља је коза живела у доба мамута у Јевропи. Финска су и турско-татарска нлемена име за козу узела из индојевронских језика (Алквист); у семитскима има старо, заједничко име. Турско - татарска и већина семитских племена нису ни хранили свнње за домаћу иотребу, нити јели свињско месо. Исто то находимо у Иранаца и Инда, док су њихови рођаци у Јевропи патили свиње од вајкада и с насладом јели свињско месо. И у Јегипту је била свиња не-

') »Брзи <( — санскрт. а$па, авест. а$ра, грч. 'мтгод, лат. едииа, ир. ес7«, ст. сас. ећи, дит. азша. — Са слов. конк Ј. Шмит веже рус. комот, чеш. Јсотоп (ст. пр. ЈмтпеЛ 'еоњ', лит. Тсите1у« и 1мте) на с речју кок-мла, дакле из *кобмонЈ1>, *кобмнјх,), даље и лат. саЂаИиз, грч. хараЛЦч. У праа>орми Н-оЂ-топг име је иидојев. коња, први члан сложенице допро у фински (ће1 )0, ћеро), други се сачувао у латин. таппиз (пони, кон> галски), преко *тапб,ив веже се с илир.-арб. тез 'ждребе' (из *тапга, тапЛја), с друге стране са баск. тапАо 'коњ' и 'мазга Ј . 2 ) В. ст. г. н. 8Шо^а, англосас. 8163:, лит. $(ос1а8, слов. стадо, нрво 'коњска ергела'. ') Ст. гал. /гарха, ир. таге, = ст. г. н. тагаЋ, тегИш, ст. сканд. тагг. *) Лат. саЂаПт и рагакегеЛи8 у герм. и ром. језицима. 5 ) Асир. 818и, јевр. 8П8, арамеј. 8П8Ја. 6 ) Санскрт. аја- = лит. оГу8, в. санскр. арпа = слов. лзкно, азно, газно; — јерм. ауГ8 = грч. аХ% (ав. ггаепа 'кожан'') лат. ЋаеИиа = гот. уаШ; — аиглосас. Ћаесгп, ћесеп = слов. иоза, арб. кеЛ; авест. Ђпга 'јарац'; н. пер. Ђпг 'коза', парс. Ђоггпећ, курд. Ђггт, циг. Ђивпг, Ђигпгт, јер. Ђис 'јагње', ст. г. н. Ђос, нр. Ђосс; — парс. сарев, н. нерс. сарИ = лат. сарег', келт. *7 :арег08: кимр. саег; — арб. бг, 'коза' и ст. г. н. ггда (из *Агд1ш).