Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВА

565

чиста. У старијим швајцарским насеобинама на кољу нема трагова одомаћене свиње, а у млађима, исто тако у тадијанским око Пада, и у микенским гробовима већ се находе кости аене, којпх има у скандинавским гробовима с краја неолита и из иочетка бронзе. Јасно је нрема овом да су свињу доместиковала јевропска племена иосле тога, пошто су се од аих оделилн азиски им сроднпци, индоиранска племена, која нису имала свиљу као домаћу животињу. У степи, где мисле да је прва индојевроиска колевка, није ни могућна доместикација свиње, напротив, нешто западније простираху се огромне букове и храстове шуме, изобилне жиром, ту је она могла отночети, стога је свињи и име заједничко само у јевропским језицима. 1 ) Предак је домаћој дивља свиња; 'тресетна свиња' није нова врста, но закржљали нотомак од примитивне доместикације. Финска племена узеше од Индојевропљана одомаћеиу свињу и име. 2 ) Пас је од најстаријих долаћих животнња. Још му у прајезику би утврђено име. 3 ) Остатака од пса има међу неолитским културним отпацпма на пр. у данском с кухињском ђубрету', где ни трага нема од домаћих животиња (31;есп81гир). Дивљнх је паса било и у терциерно и у квартерно доба; псеће се расе из њих развише. Финска, турско-татарска и семитска племена имају своја заједничка имена. У Јегипту је пас одавно познат; а у Ирану био јако поштован. Љсахш се зваше Мпђанка што отхрани Кира, можда корелат од ћтра, вучице што одоји Ромула п Рема, и једно н друго одјек предања, да су често вучице децу, која су бацана, отхрањивале (у приповеткама често и мечке). У прадоба нису имали м а г а р ц а, који је одомаћен од вајкада у оних племена, којима је колевка у Азији, у Семита и Турко-татара. Индо-иранци су за њ знали од најстаријег доба. У Омирово доба само је држан ради приилода мазги. Из Грчке и из Италије раширило се име за магарца. 4 ) Исто тако није било ни 'мазге', која прво би гајена у понтиској М.

') Грч. уд, лат. 8П8, арб. 0/,, от. г. н. вп, сдов. скшмга (в. ст. г. н. 8гсгп = лат. 8Пт1с8) ; келт. *зисси, кори. ћосћ; — лат. рогсив, ир. огс, ст. г. н. ј~ага1х, литав. рагхгаз, слов. прдс-А(т) ; — и арб. пег = грч. /оГрое. У Азији санскрт. 8П-Тсага, ав. 1т (Шкећрга 'у свињскоме обличју'. 2 ) Мордв. ригМв, риги 'ирасе', вотјачко раг8, вогул. риге8, остјачко ригуз (Томсен). 3 ) Од њега су санскрт. дт, (ипав, ав. вра, 8ипо, скит. нрака (рус. собака), јерм. 8ип, грч. нисЈГ, лат. сам8, ир. сп, ст. г. н. Аип-Л, лпт, егп, ст. пр 8ипГ8. Источног порекла слов. корћка, срп. куче, маћ. кутре; тур. киспк, перс. кисак, осетин. кћипг, арб. ки1§; — естн. ки1?8, вотј. ки1а, маџар. кгиуа - - можда је основно ки- преисториски дублет од *к'и-. Ст. слов. штеикцк (*вкеп-) има срод. у намир. 8коп, јер. 8кипЛ; опће слов. пкск стојизасебе; алн в. Н. ОзНш //, Е4уто1о§1зсће Рагег^а, Егз^ег ТеИ, Бехрајг, 1901, стр. 255.—261. 4 ) Грч. о)'о;, лат. а8гпи8 — можда из *а8па$, и сродно са јерм. е8, тур.-тат. ееек, езгк, с.умер. ап8и, ап8Г. — Слов. осклх, лит. а.чИа8 из гот. авпие, а ово из лат. анти8. 'Магаре* из н. грч. уоца^и, арб. дотаг: уотов 'товар, терет', и т. д.