Prosvetni glasnik

566

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Азији. Стари Завет спомиње да су најбоље мазге у Тогарми или Јерменској. У Грчкој рано она поста товарно марвинче. И мачка је доднија домаћа животиња, непозната у прадоба, шта више ни у старој Грчкој и Италији. Најпосле у прадоба није било ни пернате домаће живине, и ако нечија имена иду у прадоба, обично то су имена њихове дивље родбине. 1 ) (свршиће се)

0 ПРЕДШШУ ИСТОРИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Н. Карјејев

I. Некодико приступних нримедаба Посвећујући ове примедбе питању о иредавању историје у средњој школи, ја нећу овде на широко говорити о општем значају историјског образовања. Као што изгледа, наше друштво увиђа тај значај већ довољно. А колико ја знам то увиђа и сама младеж која се учи, бар у највишим просветшш заводима. Говорећи више пута о том питању у штампи, ја држим да ће ову моју расправу, пре других, читати наставници иеторије у средњим школама и у опште људи који воде рачуна о васпитању новог нараштаја, и да нико од њих не сумња у потребност историје као наставног предмета у средњој школи, и да су сви они, више мање, заинтересовани питањем о најбољем уређењу тог наставног предмета. Признајући огромну важност историјског образовања у животу и за друштвени рад, ја сам, наравно, најмање уверен да би средња школа могла дати средњем интелигентном човеку сва она историјска знања и оно историјско појимање која су му преко нотребна као образованом човеку и друштвеном раднику. Ја мислим само да средња школа треба да сваком учевику који је сврши да, више мање, солидан основ иеторијског образовања, треба да га јако заинтересује за историју и да развије у њему подобност за научно појимање историје. На жалост из средње школе

Ј ) Санскр. 1%а.тт, грч. /цг, лат. апвег, слов. г,у,с1. из герм. дапз (ст. г. н.), дит. тпвЈ8 (отуд фпп. Јгапћг), ст. ир. запву, ир. дејв.; — грч. ггјаоа, лат. апа&, ст. г. н. апт, ст. сл. л\ гк (в. утва, рус. утка), лит. апИз, санскр. аИ-; арб. ЂаГе, сри.-буг. аатка са истока — перс. Ђа1, араи. Ђа1; — гот. Јшпа 'певач', в. лат. сапеге, грч. цС -кагод. 'невац Ј , лит. даШуа: дгеЛбИ 'певати', слов. п-к-тлх: п^ти, арб. хегбед: хегбог 'пева', и од кок-, кик- ономатопејска имена: сдов. коквтг, грч. кохкчрсад, кохху^ем (анмосас. сосс, ®р. сод), в. санск. ЈсиЈскиГа; санскрт. каћгЈсаза, н. перс. Јгегк, курд. Јшгк, а®г. сггд. Мисле да је слов. ксурх из иранскога: хигов, н. пр. /гов , други да је род с соггоз