Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

567

излазе врло чесго млади људи скоро без икаквих историјских знања, осии ако се за знање историје не сматра знање појединих одломака и анегдота, личних имена и хронолошких дата. Бива још и горе: не само немање интереса за историју него и одвратност према њој или, најмање, потпуно неиојимање њеног значаја за образовање. Истииа да жипот додније многима отвара очи на недостатке њиховог школског образовања и онда почињу да попуњују празнине свога знања самоучкпм читањем, ади многи остају при свом незнању историје. С друге стране оно што је пролуштено у школи, не може се увек попунити самообразовањем због оскудиде времена или компетентног упута а и због другпх сличнлх узрока. Најзад и сама успешност самообразовања зависи од претходне спреме у знању и умним навикама. Врло су различни узроци доста жалосног у оиште стања у којем се налази настава историје у средњој школи. Не улазећи овде у подробно разматрање тих узрока, ја ћу се овде само у неколико на њима задржати. Пре свега иоложај историје међу другим наставним предметима. Главни тип, који даје општи топ школама других тинова јесте, наравно класичка гимназија, чији ученици пуне све универзитете, и од којих је огроман број студената других виших наставних завода. Међутим у класичкој гимназнји званично се признају за главне предмете само стари језнцн, математика и свој језик. Заједно с осталим предметима и историја се сматра као другостеиени аредмет, на који се и мање времена троши и мање пажње обра&а. Наставници историје у гимназијама и другим средњим заводима стално се жале на недовољност времена. Он једва пређе програм и то прелажење мора бити брзо и површно. Некад се не може ни да удуби у поједине делове предмета ни да га из основа понови у целини, по завршетку програма годишњег курса. Нема сумње да би, ради успешнијег прелажења историје, у обиму садашњих уџбеника, трсбало повећати број недељних часова. Даље, при оцењивању, (које у осталом утиче на благодејање, на ослобођење од школарине и т. д.) чак п носле средње школе (у ирвој години виших научних завода) добра оцена из историје нема оне важности, коју има та иста оцена из „главних предмета" и ученик добија појам о историји као о лредмету, који се олако може савладати. Најпосле и поједини делови исторнјс не добпјају равноправност са званичне тачке гледишта. Да историју своје земље треба изучавати опширније н основннје него исгорију других народа, по себи се разуме, али из тога још не излази да је тако звана општа исторнја тиме занемарена. Међутим гимназиски програми стварају неку особиту привилегију за историју Грка и Гимљана, којаје веома штетна по историју старог истока, средњега века и новога доба. Исток је готово сасвим искључен из наставе, а на средњу и нову историју даје се мање часова него што би требало. просветни гласник , I књ., 5 св., 1902. 38