Prosvetni glasnik

568

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

Међутим требало би да историја заузима угледније место у систему школског образовања а то би могла. Ја не говорим о том да би је требало убројати у главне предмете, јер овде није реч о вештачком убројавању, пошто је и деоба научних нредмета иа главне и другостепене малл пв" дагошка. Ја имам на уму само важност историје у ствари хуманитарног образовања. При извесном уређењу она би могла постати централни предмет хуманитарног образовања (које би требало допунити и природноисторијским образовањем). Кад бих овде обрађивао ту тему, то бих навео и подробнију аргумевтацију у корист те мисли. Ја ћу се овде ограничити само да поменем, мало у штампи познати, нлан покојног Буслајева о концентрисању свега средњег образовања око историје, а доцније ћу се вратити на ту тему. Други узрок недовољнога стапа у којем се, скоро у већпни случајева налази предавање историје у средљој школи, јесте тегобност и сложеност саме ствари. У одговор на жалбе на недовољност времена које се даје историји и на другостепену важност која се приписује том предмету, често се чује да више времена и не вреди губити при крајњој неизрађености предавања историје. Истина је да у предавању историје нема оне одређеностн и тачности, каква је могућна у предавању математике. По самој суштини ствари, предавати историју (наравно као што би требало) теже је него предавати математику, те је ио томе и методика историје много заостала од методике математике. На жалост у РусиЈи се је мало трудило да би се та ствар покренула у напред, а на против учинило се врло много да се само спречи развитак нових огледа; нредавање историје сувише је стегнуто прописаним правилима и разним програмима и белешкама за објашњавање, те резултат свега тога могао је бити само рутина. Еао на узрок недовољности иредавања историје указују и на малу сирему наставника. То је већ огштије пнтање, које овде нећу претресати, али у њему има једна засебна страна, која се не може ћутке обићи. Несумњиво је да се најбоља научна спрема за наставника историје може добити само у историјском одсеку историјско-Филолошког Факултета. Такви специјални одсеци почели су се уводити у Русији тек у првој половини седамдесетих година, али у средини осамдесетих били су укинути и почели су их поново уводити тек у прошлој деценији. Прекид у њиховом развитку врло је штетно деловао и на спрему наставника историје. А често и директори средњих школа одређују за наставнике исторнје класичаре или слависте, који пису позвани за тај посао. Најзад указују и на недовољност добрих уџбеника. Истина је да је у току целе четвртпне столећа владао, у руским гимназијама и другим редњим наетавним заводима, један уџбеник чија се недовољност само бог тога није видела што су већ навикли на њега. Шта више, развила се средстава да писац тог уџбеника има засебни званични монопол, — пред-