Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТЛВА

569

става потпуно неистинита, — и свака конкуренција с њим сматрала се за немогућу. А наравно да се не може израдити добар уџбеиик ако се не буду радили други и нови покушаји. Примедбе које настају овде о предавању историје у средњој шкоди ја и посећујем поглавито питању о томе какав треба да је уџбеник историје и како с њим треба радити. II. Месго које заузима уцбеник историје у тколскои нредавању и избор материјала за уџбеиик Уџбепик историје никако не може бити једини извор из којега ће учепици добијати своја историјска знања. Не говорећи већ о том да је и у историји, као и у математици, од велике важности разјашњење наставиика, који се, тако рећи, мора заникати тумачењем тексга уџбеника, у историји су осим тога потребне доиуне уџбенику, т. ј. саошптавање уненицима и оних знања којих нема у тексту уџбеника, Материјал исторнјске науке, и у оном обиму, у којем се може саопштити учспицима средње школе, и сувише је опширан да би сав могао стати у уџбеник. Сдруге стране, ограничити предавање историје само на ону количину материјала, која је унета у уџбеник, и који је распорсђен на одређену количину лекција, значи учинити предавање сасвим сувнм и мртвим. Знања Факата мање важних али који су у вези са важним Фактима, разие појединости о тии самим Фактима, опширније него што се може дати у уџбенику, разјашњење њихове везе и важности, исгоријске анегдоте које карктеришу личност или епоху и т. д. треба да се саопштавају учепицима у прпчању наставника или у књигама за класно и ванкласно чигање, Осим тога предавање историје не може се, наравно, изводити без историјских карата, илустрација, таблица и других помоћних средстава. Поред тога уџбеник историје не сме бити претрпан таким материјалои, који ће згодније наћи места у иричању наставника или у књигама које ученици могу читати. Уџбеник треба да буде саио скелет историјског предавања; с.ви другостепени делови тога здања наставе, споредне ствари и украси, не треба да заклањају тај скелет. Главни садржај уџбеника треба да бу^е оно што је преко потребно научитИ; али и такав захтев не може бити безуслован. Уџбеник се не може сматрати да потпуно одговара својој одредби ако не представља Факте у строгој вези и доследности. Отуда у уџбенику мора бити таквих места, која не могу имати самосталног значења. Та ће се места само прочитавати да би помоћу њих ученик могао да не губи из вида везе између места која треба научити. Тако псто значење могу имати и места, која су унета у уџбеник само да би се боље разјаснило оно што треба научити или ради оријентисања (на пр. хронолошка дата, која су унета 38*