Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

571

у уџбенике уносе сувигана имена са потпуно непотребним појединостима о њиховим носиоцима, ногато о њима није ни могућно ничега важног казати. Што се тиче историјских имена у уџбенику треба бити гито штедљивији. Кад једно лично име лако може бити непомепуто без штете за тачно знање Факта, с којим је оно везано, кад с именом није везана представа о карактеру и важности лнчности, а нарочнто кад се то име губи међу другим именима и ученик га више не види ни у каквој вези, онда је боље и не учити га, па ни уносити у уџбеник. Таква се имена брзо заборављају, а ако се и држе у памети, она се бркају. Памћсље има својс границе, и учење на памет сувшнних имена може само да смета намћењу имена, која одиста треба знати. Злоуаотреба година т. ј. хронологиких дата иста је таква као и злоуаотрсба имсна. Некада је учење на намет хронологије играло важну улогу у изучавању историје и на хронолгији су често падали на испитима. Пре тридесет година кад сам ја свршио гимназију, ја сам знао око две хиљаде хронологаких дата (по уџбеницима Вебера и Иловајског), не знам колико пута већи број година, него што знам сад после двадесет и пет година предавања историје у гимназији и на универзитету. Министарство народне просвете у седамдесетим годинама учинило је врло добро, гато је одредило количину година, коју наставник има права да тражи од ученика. То је било нреко нотребно у своје време. Најновији уцбеници и сувигае су штедљиви у хронологији. Ако је потребно гато мање дата учити на памет, то из тога још не излази да их и у уџбенику има што мање. Ја мислим да не ради учења на памет, него ради хронолошког оријентисања треба да има новише тачних упута на време ових или оних догађаја у уџбенику. Огромна количина имена и дата уносила се у уџбенике наравно у оно време, кад су у самим уџбеницима пре свега гледали каталоге појединих Факата. То је била историја појединих лица и догађаја, везаних међу собом чисто спољном везом. При таком појимању ствари ученик је нмао посла с појединим личностнма владалаца, министара, војсковођа и т. д. који су се час звали овако а час онако, час су радили овако а час онако. У данашње време изменило се онгате појимање историје. Ма какав био значај појединих личности у историји, у сваком случају улога је њихова пролазна и другостенена кад се упореде са постојаним, великим снагама које делују у историји; па и значај појединих лнчности мери се по њиховом односу према тим снагама. Заједно с тим ма како интересни били поједини догађаји, сав историјски смисао њихов јесте у оном месту које им припада у дубљим процесима, који се вргае у животу народа. Док је историја била ирича о иојединим лицима и догађајима, она је доиста била пре свега ствар памћења, погато је пре свега било нотребно памтити све нова и нова имена, све нове догађаје. Глумци су се мењали, радње тако исто а нажња се није усређивала на снаге које