Prosvetni glasnik

Б Е Л В Ш К Е

731

утани безопасним, одрубнвши им иипко пре, но што они пробуше његово одело. Извешћа, која се јављају сваке године о таким нападима, базнрани су на нетачиил и иреувећаним гласовима и тичу се реда оних легемдарних морских чудеса, којима припада, на пример, морска змија. * Узроци зпмуцкивања. — На трећем панамериканском медецинском конгресу у Хавани извештај д-ра Мадуена из Филаделфије „0 замуцкивању, његовим узроцима и мерама борбе с њиме" изазвао је живу дискусију, која заслужује иотпуну цажњу. Извештач упоређује замуцкивање са астмом, која је — по своме иостаику — и сада загопетка за медецину. Ослањајући се на то, да снособност говора није урођена у човека, него задобивена, он се чак и чуди томе, што свп људи не иуцају. Са тог гледишта муцање пије ништа друго но недовољни развитак органа говора. Да се муцањо нредуиреди и лечи, врло је иотребно да се обрати пажња на начин, како да се ваздух удише и издише при говору; једно н друго треба чинити мирно и подједнако. Мишљење је д-ра Макуеиа да основ лечења оних, који муцају, лежн у сталном систематском вежбању дисања. Онај, који муца, не мора толико да мисли о томе шта ће~рећи, колико о томе како он дише. Разуме се, на конгресу су се износилп многи различнн узроци муцања. Један је ондашњи лекар причао да је он успео да излечи једну женску од муцања путем операције, ослободивши је од отока жлезде на језику. Други је упоредио муцање са разрокошћу, објашњавајући оба ова болесна стања рђавим заједничким радом дотичних мускула. Из овога је претпоставка да је муцање — органски недостагак. Поред свега тога све су се специјалисте на конгресу сложиле у томе, да се главни узрок овога недостатка крије у мозгу. Чешће, како се чини, муцање се уклања физичким вежбањнма. Еривина носног канала, услед чега долази затварање носа, појачава склоност ка муцању. Макуен је поменуо прп закључку једпу женску, која је муцала тридесет шест година, и благодарећп физичкпм вежбањима тако со радикално излечила од тог нодостатка, да је у Њујорку осповала болницу за оне којн муцају, и та болпица још и сада ради са великим успехом. * Животиње које плачу. — У опште је иознат факт, да неке животиње имају ту особину да могу да плачу; није узалуд постала пословица о „крокодиловим сузама", ма да тај водозеиац пролива тако исто мало суза, као и пернати шумаси невач — славуј, који као да плаче — јеца, наслађујућк со својим дивним песмама. За то се потпуно слаже са истином народна изрека: „плакати као теле", јер проживари заиста имају особину да лако лију сузе. Ова класа животиња влада сузном жлездом и одводиим каналом у унутрашњој и доњој очној дупљп. Још су раније сузе опажене у јелена и срндаћа; оба у предсмртној агонији лпју сузе, т.ј. њихово крупне очи луче влагу. Такође дивпе мрке очи жирафине нуие су сузама и рекао би са укором гледају у ловца, који је жпвотињу рапио. 0 срии, која плачо, ирича Гордон Кеминг, који ју је ловио, да је „из уста смртно рањеие животиње куљала пона, тело је било у самомо зноју, а велике црие очи лпле су сузе". Говори се да и медвед такође нлаче, кад је смртно рањен и осећа блиски крај. Свакп је, без сумње, по јодаи иут видео сузе у очпма домаћег пса, јер нсето плаче врло лако. Чим газда пође и метно у ланац свога, верног сапутника, псето почне да урла и завија, а притом се очи његове пуио влагом.