Prosvetni glasnik

732

пгосветпи гласник

То се исто опажа у многих припитомљених мајмуаа навикнутих на друштво; њихове су очи пуне суза, чим остану сами. Реиати мајмун, особито Се1>и8 ајагае п.тче, кад га задиркују или плаше, а очи СаПШшх 8С1игеиз -а изражавају велику тугу и пуне су суза, када жнвотиња осећа страх. У опште мајмупи могу тако много и горко да плачу, да изазивају нехотично саучешће. Особито лију много суза морски сисари. На оним острвима Леденог океана, где сваке године бива бој па морске псе, где се крваве тојаге снуштају сваки час па главу ових животиња, које су досгојне сажаљења, тамо се ваздух испуњава стењањем полумртвих живстиња, тамо у друго време мртва ледена пустиња разлеже се жалосним јауко.м матера, чија су деца убијена пре њих, и тамо ова на суву немоћна створења лпју сузе бола, када нож суровог човека скида са њих још живих скуподену кожу Несташни делфин, који се раније сматрао као вид рибе, ма да је он прави сисар, пређе је био чешће лов рибара Средоземног мора; они су га оикољавали па чамцима, утеривали на плитко место и тамо га убијали. При пздисају делфин је дубоко уздисао и ироливао миоге сузе. Уловљени млади НаИсоге се1асеа призивају у помоћ опорим криком своју мајку; њихове очи лију крупне сузе. Малајац купи и чува ове сузе као драгоцено благо, јер је уверен да ће му оне помоћи да улије својој вереници сталну верност. Тамо се верееици подносе истинске сузе, па ма и животињске; у нас се даје бисер, који такође означава сузе. Слон, лишен слободе, такође лије сузе, које се у изобиљу спуштају низ љегове образе; он и тада плаче, када је смртно рањен и очекује блиску смрт. У опште може се рећи да животиња не плаче тако лако као човек; у већини случајева она се са чудноватим трпљењем нокорава својој жалосној судбини. * Човекова снага нредстављена бројевима. — Француски лекар Пиње измислио је оригиналну методу да одређује човечју снагу бројевима чннећн извод из три односне количине; висине раста, обима прсију и тежпне тела. Његова је формула овака: израчунати у сантиметрима висину раста и обим ирсију, а у килограмима тежину тела. Ово је јасније на примеру. Рецимо да је у двадесетгодишњег човека обим прсију 80 см., тежина тела 60 килогр., у суми се добија број 140.; висина је његова 160 см., разлпка 20; ова бројна количпна треба да служи као компаративно мерило за физичку снагу, која је према овоме тим већа што је мања разлика на показани начин. Број 20 показује већ знатну силу. У физичхш слабог човека, при 170 см. висине, 75 см. обима прсију и 60 кило1р. тежине, метода Пнње-а даће разлику 35. Проиалазач методе мерио јј 510 рекрута у једном француском иуку, одређујућн н.ихову Физичку снагу по својој формули; он тврди да га његова метода није ии једанпут преварпла у одређивању човечје Физичке продуктпвности. На основу те методе, он је поделио људе на седам груиа према величини „дина»шчкога броја". Разлика исиод 10 показује врло јак физички организам; од 10 до 15 јак, од 16 до 20 добар, од 21 до 26 средњи, од 26 до 30 слаб, од 31 до 35 врло слаб и више 35 сасвим рђав. Код разлике 35 и више песпособност субјекта за војну службу не подлежн сумњи; на пример, човек, који има 76 см. обима прсију и тежину 50 килограма високје 160 см., физички је већ недовољно јак да може поднети тешкоћу војне службе. Још је гора размера 78 см. обима прсију, 52 килогр. тежнне и 175 см. висине. Људи, у којих сс добије по горе означеној Формули разлика 0 — иа иример при збиру 90 см. обима нрсију, 80 килогр. тежине и 170 см. висине — врло су