Prosvetni glasnik

38*

ГАДЊА ГЛАВПОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

563

I Еоме је, као меаи у овој прилици, задано, да свој суд изрекпе о важпости и употребљивости неког уџбеника за рачунску наставу у осповној школи, тај, пре него што нриступи своме послу, треба да је на чисто са извесним начелним нитањима. Та су питања: 1. Јесу ли ученицима основне школе потребни уџбеници у оппгге? 2. Јесу ли у основној школн потребпи уџбепици за рачунску наставу? 3. Јесу ли уџбепици за рачупску наставу потребни и ученицима нижих разреда основне школе ? 4. Је ли могуће израдити општи уџбепик за рачупску наставу у основпој школи (општи у том смислу да се један и истн уџбеник употребљава у различним крајевима отаџбине, у лушкпи и женским, градским и сеоским школама) ? 5. Какав треба да је уџбеник за рачунску наставу у осповпој школи? И ако реФерат о некој одређеној књнзи није право место за начелно рссправљање, ипак, с погледом на то, шго ми је Савет поред Рачуница г. Поновића поверио на преглед и оцену још и неке друге, сматрам за потребно, да пре свега, макар н у најкраћим потезима, изнесем своје гледиште о напред изложеним питањима. 1. Ученицима основне школе нису потребни гогово никакви уџбеници, јер оно што овима хоће да се иостнгне, утврђивање у настави добивенога зпања (на страну да оставимо питање о томе, да ли је давање знања главна ствар у васпитној настави), може се, ако је насгава нравилна, постићи и на други, за ученике лакши, а, с ногледом на усаех, иоузданији начин, нпр. иманенгним нонављањем, записивањем речи подсетница, састављањем прегледних таблица итд Уџбеници су, међутим више од штете но од користи. Спремноме и вредноме наставнику сметају они да правилно ради, да у насгави полази од дечјега искуства; имајући уџбеник, ученици обично у паиред нрочигају оно што ће доћи на ред у настави, на иосле учитељу, кад их овај пига шта о повој садржини већ из искуства знају, кад хоће да их нобуди на самостално размишљање, понављају само мало нзмењене речи из књиге. Наставника противних особина, пак, наводе уџбеници да ове на зло употреби, да сгварну наставу замени наставом речи, да, место живог и очигледног иредавања, пропитује ученике само о ономе, што су они, ио његовој наредби, прочитали у књизи. У сваком случају, дакле, уџбеницима се даје хране вербализму у основној школи. 2. Алн и када се највише устајало иротиву уџбеника у основној школи, допуштани су они били за насгавне предмете који захтевају више вежбања, XI то су српски језик (читанка) и рачун (рачуница). Нарочито се за рачупску наставу тврдило, да не може имати ирава уснеха, ако се рачунска вежбања ограниче иа време проиисано наставним нланом; ученици морају рачунати и код куће, а ради гога је потребна књига са рачунским задацима; осим тога, уџбеник се рачунски може згодно и корисно употребити у неиодељеној школи, јер се у времену много уштеди кад се задаци не морају исписпвати на школској табли. Ну кад се изузме ова иотреба вежбања, оправданост рачуп-