Prosvetni glasnik

РАДЊД ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

565

■разумљиви и занимљиви, а ни једао од овога двога но може бити, ако су ■стварне обдасти, из којих се узимају примери за рачунске задатке, ученидима позпате слабо ллк никако, нир. ако дете у неком забаченом планинском селу мора да рачуна колико кућњег закуиа плаћа месечно или годишње неки велико-градски становник. 5. Из свега довде изложенога излази, да рачунске уџбенико, с погледом на потрвбу вежбања у чистом рачунању, треба сматрати као потребно зло. Ово ће бити у толико мање у колико уџбенив буде бољи. А добар уџбеник .за рачунску наставу у основној школи треба до исиуни ове услове : а) да је у сагласности са наставним програмом; б) да одговара најглавнијим захтевима савремене рачунске дидактике ; в) да има довољно задатака за сваковрсно, а особито писмено вежбањо у рачунању; г) да су задаџи у њему изложени јасно и прегледно, како би га учевици могли употребљавати и без нарочите помоћи учитељеве; д) да су задаци из практизнога живота природни и истинити, т. ј. да се за израчунавање узима само оно, што је у истивском животу иредиег рачунања; ђ) да су стварнц рачунски задаци од трајније вредносги, да нотпомажу како познавање чисто рачунске стварносги (новац, мере, време итд.), тако и стварних области других наставних предмета (позпавање природе, земљоиис, историја...), и е) да су, ако је уџбеник општи, одвојени задаци бар за сеоску и градску, за мушку и женску децу. II Да видиио сада у колико овим захтевима одговарају Рачунице г. Стевана Д Поиовића. а, Уџбеник г. Поповићев сагласан је скоро у свему са салашњим наставним програиом за рачунску наставу у основној школи. Сано би Рачуница за I разред морала сасвим отпасти, пошто по садашњем програму ппсменог рачунања у том разреду никако и нема. 6. У 1. свесци усменог дела своје Рачунице, у „Ручној књизи за учитеље", г. Поаовић је овако обележно своје погледе на рачунску наставу: „Цре свега настава треба да је очигледна; за тим треба да се развија поступно и да напредује без прекидања и без празнина; даље да иде на руку самосталном развијању мишљења*. Свега се овога и држао г. Поповић при изради своје рачунице. У усменом је делу показао како у рачунској наотави треба полазити од очигледности и рачунске операције расветљавати прнмерима из практичног живота; рачунско је градиво у оба дела раепоређено по начелу посгупности (и ако не свуда доследно); и у усменом и писменои делу има поред задатака из живота још и задатака за рачунање са чистим бројевима, а поред тога и рачунских загонетака. П иначе је г. Поповнћев уџбеиик тако мегодски